Ukradena bista kralja Aleksandra Prvog Karađorđevića: Sramni vandalizam u Novom Kneževcu
Bista kralja Aleksandra Prvog Karađorđevića ukradena je uoči praznika u severnobanatskom selu Podlokanj u opštini Novi Kneževac. Bista bila je postavljena ispred Doma kulture u Podlokanju.
Mladić ukrao biste sa groblja u Sremskoj Mitrovici vredne 220.000 dinara
Preporučujemo
"Za dete mi treba para, još će žena da me vara! Prava jedna srpska drama - rađaće se deca sama!" Stigla nam je i Ninina ironična pesma
Zašto su Srbi uspešni u svetu, a nisu u svojoj zemlji? Srpski Francuz Arno Gujon je to objasnio na najbolji mogući način (VIDEO)
Milivoj Bata Klepić iz Podlokanja, poznati kolekcionar umetnina i vlasnik Muzeja naivnih ikona i keramike, čija postavka smeštena u Domu kulture koji je najvećim delom svojim sredstvima obnovio, ogorčen je zbog krađe biste kralja.
Policija je po prijavi izvršila uviđaj i traga za počiniocem ili više njih.
Na ulicama u okolini Doma kulture u Podlokanju, već više godina postavljeno je dvadesetak umetničkih skulptura izrađenih u bronzi, između ostalih i spomenik Mihajlu Pupinu, međutim do sada nije bilo krađa.
- Ogorčen sam i deprimiran zbog krađe biste kralja Aleksandra Prvog Karađorđevića, jer sam teškom mukom uspeo da je restauriram. Nemački okupatori su na početku Drugog svetskog rata spomenik kralju, koji se nalazio u centru Banatskog Aranđelova, demolirali. Bista je bila bačena, ali je ipak sačuvana. Bila je u sedam delova i dobio sam je tako demoliranu na poklon od Miloša Teofanova. Za restauraciju sam platio 1.000 evra. Jedno vreme sam je držao unutra u Domu kulture s ostalim eksponatima, a potom je pridružio ostalim skulpturama ispred na otvorneom, jer je to delo i pravljeno za otvoreni prostor - objašnjava Klepić.
Ukradena bista kralja Aleksandra Prvog Ujedinitelja, koji je 1934. godine ubijen u atentatu u francuskom gradu Marselju, rad je poznatog jugoslovenskog vajara Frane Menegela Dinčića (1900-1986) i bila je 1936. godine postavljena na masivnom kamenom postamentu u Banatskom Aranđelovu, a istovetni spomenik postojao je i u Horgošu. Pre dve i po decenije u Banatskom Aranđelovu je ponovo podignut spomenik kralju Aleksandru s bistom.
- Mnogo mi je žao, dođe mi da se rasplačem, posebeno zbog toga što je bista kralja imala takvu sudbinu, a vrlo je moguće da za sitne pare završi na nekom otpadu - ogorčen je Klepić.
Zbog krađe biste kralja Aleksandra ogorčeni su meštani Podlokanja, ali i obližnjeg Banatskog Aranđelovam i okoline. U Banatskom Aranđelovu su u poslednje vreme bili na meti spomen obeležja od bronze. Iz centra sela s postamenta je ukradena bista dr Gavrila Pekarovića (1812-1851), autor prve pedijatrijske knjige “Čadoljub” na tlu Vojvodine objavljene 1836. godine. Iz spomen parka na Lazinom brdu u Banatskom Aranđelovu, ukradena je spomen ploča sa imenima 30 rodoljuba iz Banatskog Aranđelova i okoline, koje su nemački fašisti tu streljali 9. januara 1942. godine.
(Telegraf.rs / Dnevnik)