Od starozavetnog posipanja pepelom po glavi do nošenja crnog flora: Koliko se u Srbiji zaista nosi crnina za pokojnikom?

Ljubav prema dragim pokojnicima najbolje se pokazuje ako se za njih neprestano molimo Bogu, za njihovu dušu palimo voštanice i u njihovo ime činimo dobra dela

Smrt je sastavni deo života i po hrišćanskom verovanju, ona je prelazak iz ovozemaljskog, privremenog života u nebeski večni život. Prelazak u večni život nije nešto neprirodno. Smrću počinje put u večnost, ali kroz vaskrsenje.

Ovo su najveći gresi koje svi činimo prema pokojniku: Deo su običaja, a crkva ih strogo brani!

Preporučujemo

U znak žalosti za pokojnikom, rodbina od smrti počinje da nosi crno odelo. Žene crnu maramu, a muškarci crnu košulju ili flor. Crnina se nosi godinu dana i za to vreme rodbina ne učestvuje u veseljima, ne igra i ne peva. Međutim, danas se dopušta da se crnina obavezno nosi do 40 dana, a po želji pola godine ili godina.

SLAVA SE IPAK SLAVI

Ovde treba naglasiti da se, bez obzira, kada se desio smrtni slučaj u porodici, obavezno slavi krsna slava, na isti način kao i uvek, piše opanak.net. Kaže se, čak, da je potrebnije slavu slaviti pod tim okolnostima, jer se u molitvama za slavu molimo za pokoj duša naših umrlih srodnika.

NAJBOLJE JE POSAVETOVATI SE SA SVEŠTENIKOM

Ne treba u godini dana posle smrti pokojnika praviti veselje u kući, svadbe, žurke, igranke... U svim ovim slučajevima i o svemu što je vezano za običaje o sahranama, dobro je posavetovati se sa sveštenikom, jer su običaji različiti u raznim krajevima, pa je ovde nemoguće pomenuti i ukazati da li je neki običaj dobar ili nije.

U Starom zavetu su znakovi žaljenja za upokojenim bili mnogo izraženiji, pa i kod muškaraca: posipanje po glavi pepelom, razdiranje svoje odeće, pokrivanje glave i hodanje bosi, brijanje glave i brade… U Novom zavetu žalost za upokojenim zamenjuje se radošću susreta i prebivanja upokojenih u blizini Božjoj i verom u vaskrsenje tela i život večni.

NOŠENJE CRNINE PREMA NARODNIM OBIČAJIMA

Za prave hrišćane nema mesta žalosti pri upokojenju bliskih srodnika i prijatelja, jer su svesni da je fizička smrt samo privremeni rastanak od upokojenih, da ćemo se sretati i po našem upokojenju, a svi ćemo, ako Bog da, biti zajedno po opštem vaskrsenju, piše svetosavlje.org. Nošenje crnine kod žena i crnog flora kod muškaraca je ne samo izraz njihove žalosti za pokojnikom, već pre svega znak ostalim ljudima, sa kojima ožalošćeni dolaze u dodir, da se okolina prema njima ponaša pažljivije, da ne vređa njihovu žalost.

Crnina se, prema narodnim običajima, a ne crkvenim pravilima, obično nosi do četrdesetodnevnog parastosa, a za najbližim srodnicima (roditelji, brat, sestra, suprug) i godinu dana.

MAJKE NA SELU

Majke na selu su često nosile crninu za decom i mužem doživotno. U gradovima se taj običaj gotovo izgubio, obzirom da i žene rade u raznim ustanovama, gde se crnina ne može nositi ili nije rado viđena.

Ni crna odeća, ni flor ma kolike širine ili neobrijana brada, nisu stvarni pokazatelji odnosa porodice sa svojim upokojenim članom. Ljubav prema našim dragim pokojnicima izražavaćemo najbolje ako se za njih neprestano budemo molili Bogu, za njihovu dušu palili voštanice i u ime njihovo činili dobra dela, "za dušu", piše svetosavlje.org.

Pogledajte naš prilog o prosipanju pepela pokojnika u Srbiji:

(Telegraf.rs)