Pored Begeja drveće ne može da izraste, jer građani uništavaju sadnice: Njih 200 nikada neće postati velika stabla

Sadnice pored nesavesnih građana, uništava i suša

Tokom tri decenije postojanja zrenjaninski ekološki pokret "Panonska zora" zasadio je drvorede na više lokacija u gradu, između ostalog i pored Begeja. Međutim, ove sadnice nažalost, često ne stasaju u visoka stabla, jer ih nepoznati počinioci uništavaju.

Ova ulica u Srbiji je zvanično jedna od najlepših na svetu! (FOTO)

Preporučujemo

Uz biciklističku stazu pored Begeja pre četiri godine podignut je drvored, a za to vreme svaka sadnica je bar po jednom uništena.

U zrenjaninskom Ekološkom pokretu "Panonska zora" navode da šteta nije samo u do sada uloženih 200.000 dinara već još više u tome što su ta stabla do sada mogla već biti formirana, na korist Zrenjanincima.

- Ovo nije jedini drvored u gradu. Imamo i drvored u Pančevačkoj koji nekoliko puta, godinama ponavljamo, ali ga i dalje, zbog destrukcija, moramo dopunjavati. Imamo drvored i u Vardarskoj i Zagrebačkoj ulici, ali tu su pomogli komšije koji su bili vredni - kaže Vukoman Maksimović, predsednik "Panonske zore". "

Sadnice pored nesavesnih građana, uništava i suša, pa stručnjaci navode da ih nije lako odgajati.

- Ako je u jesen sađeno treba na proleće izvršiti ispravljanje i nagrtanje zemlje. Treba bar dve godine i okopati, a svake godine pogotovo ako su ekstremne kao prošla godina treba bar četiri-pet puta da se zalije - objašnjava inž. šumarstva Bogdan Bosanac.

Neophodno je da se planiraju sredstva iz lokalnog budžeta, kako bi se drveće u Zrenjaninu obnovilo. Za te namene poslednjih godina bilo je malo novca.

- Ono zaista što je evidentno, što se dešava u poslednje vreme, lom sadnica. Mi menjamo koliko možemo i najveći problem je nastao kod loma sadnica u ulicama Kralja Petra Prvog i Narodnog fronta i te sadnice će biti zamenjene u toku ove nedelje - ističe Danijela Tančić, iz JKP Čistoća i zelenilo.

Sa 2 i po odsto površina pod šumskim rastinjem, Zrenjanin je daleko ispod evropskog proseka pošumljenosti koji je 40 odsto. Ništa bolje nije ni u okolnim opštinama srednjeg Banata, koji je sa 7300 hektara, oblast sa najmanje drveća u Evropi.

(Telegraf.rs/RTS)