Srpski kamiondžija okačio sliku svog doručka: Hoće li i dalje da mu govore "lako je vama, samo sedite i vozite" (FOTO)

Bez penzionog, bez socijalnog, bez odmora, praznika, porodice i svojih najmilijih!

Svaki njihov kilometar je paklen! Glava u torbi, tuširanje na benzinskim stanicama, loša hrana, nedostatak sna dok se čuva kamion od razbojnika kako ne bi istočili gorivo su samo neki od manjih problema! Ipak, mnogi smatraju da se sva ta muka isplati zbog njihove velike zarade. Međutim, većina kamiondžija radi za minimalac, tretiraju ih kao robu, a hleb za koji zarađuju ima sedam kora.

Jovanka je majka hrabrost za volanom: Ima 4 dece, vozi kamion po Evropi, a sada je jednim statusom svima zapušila usta! (FOTO)

Preporučujemo

Osobe koje su na drumovima, koje viđamo svaki dan, oni koji žive na točkovima, a o kojima niko ne priča! Kamiondžije!

Sati i sati vožnje, stotine pređenih kilometara, borba sa svim nedaćama na putu, mačevanje sa nezadovoljnim carinicima i mrzovoljnim špediterimam.

Šareni automobili proleću danima kraj njih! Lepote belog sveta koje vide samo iz kabine kroz pozor. Konačno pauza!

Razapnu bajat hleb i raščepe konzervu pasulja ili graška! Nije kao kod kuće, ali se snalaze.

- Kažu lako je vama vozačima, vi samo sedite i vozite, a recimo kada vide kako jedemo u hotelu sa 5 zvezdica onda niko ni "A" da kaže. Srećne i čiste puteve želim braći po volanu - napisao je Milorad Tokmadžić ispod fotografije svog doručka koju je objavio na jednoj Fejsbuk grupi.

E onda operu sudove i ostanu sami sa sobom, u svojoj kabini. Gledaju tupo kroz prozor i razmišljaju o svojim najmilijima. Gde li su? Šta li rade?

Milorada su podržale mnoge kolege, pa su i oni objavili svoj doručak.

"E kolega, to je svečani ručak" i "Ma ti si car kad imaš i to da jedeš", samo su neki od komentara.

Ipak, reči Miloradovog dosta starijeg kolege navele su me na razmišljanje.

"E moj sinko, nekada se od ovog posla živelo i ručalo po kafanama. Išlo se na letovanja, pravile su se kuće i vikendice, a sad u kabini jedeš paštetu. O letovanju sanjaš, a o vikendicama i da ne govorim. Nismo mi više vozači, sad smo držači upravljača!"

U stranim zemljama sporazumevaju se rukama i nogama jer drugi neće da pričaju engleski i gledaju ih kao da su pali sa Marsa.

Oni se ne bave običnim poslom i nisu obični ljudi! Ne spavaju, rade 24 časa, 7 dana u sedmici, a 12 meseci u godini!

Naravno, uvek se nađe neko ko misli da je posao kamiondžije med i mleko, pa odluči da im svojim komentarom pokvari raspoloženje.

"Ne razmem! Ne jedete po restoranima jer nemate vremena ili novca? Novca imate jer pored standardne plate primate još minimum 40 evra za jelo. Zar nije tako?"

Kada se sve sabere i oduzme tura se svede na nekih 200 evra. Kući nisu bili 14 dana, prešli najmanje 4.000 kilometara, stavili glavu u torbu zbog loših puteva i bahatih vozača.

Bez penzionog, bez socijalnog, bez odmora, praznika, porodice i svojih najmilijih!

Točak se uvek okreće i ne sme da stane! Roba mora na vreme da stigne, čak i kad ne može - mora!

Mi ne znamo kakav je osećaj kada pun šleper ostane u kvaru nasred autoputa, a taj problem treba rešiti brzo.

Mi ne znamo kako je kada šleper stoji danima na granici zbog tuđe greške, pogrešnog papira ili jednog pogrešnog slova! Ne znamo!

U kabini sedi u spava živ čovek kog kući danima čekaju žena i deca! Kojim novcem nadoknaditi tu patnju?

(Kristina Bezbradica/K.Bezbradica@telegraf.rs)