Giška, Arkan i Knele se sad prevrću u grobu: Ne mogu da odgovore Šešelju, a on pred kamerama govori kako je bio strah i trepet za njih

Prena navodima lidera radikala, svim žestokim momcima su pred njim drhtala kolena od straha

Da su danas živi Arkan, Knele i Giška, pitanje je kako bi odgovorili Vojislavu Šešelju na njegove tvrdnje da su ga se svi plašili. Poznati kao žestoki momci sa beogradskog asfalta, koji nisu prezali ni od čega i ni od koga, sada kad su metar pod zemljom - ne mogu da opovrgnu Šešeljeve priče. Naročito Giška koji je, prema navodima lidera radikala pobegao u Gospić na ratište samo da ga ovaj ne bi pronašao.

Šok na groblju kada je iskopano Giškino telo: Nije istrulilo ni posle 26 godina, a njegovoj sestri odjekuju u ušima reči - biću jači mrtav nego živ!

Giška nije skrivao da je mrzeo Šešelja. U to vreme u TV emisijama poručivao je da "Šešelj nije muško", da su ga silovali u zeničkom zatvoru i oblačili mu suknju.

Jednom prilikom je srpski političar izbegao linč ispred "Beograđanke", kada su ga posle gostovanja na "Studiju B" sačekali Božović, Knele Beli, Lale Robija i ostatak voždovačkog klana.

- Sačekali su me ispred Beograđanke. Moji ljudi iz pratnje su čuli za to i brzo se okupili naoružani. Ja se sa otkočenim pištoljem pozdravim sa Laletom. Rukujem se sa njim, ali mu ne okrećem leđa. Ulazim na suvozačeva vrata i sve vreme gledam u njih. I tako se sve završi bez sukoba - kaže Šešelj.

Šešelj mu ovo očigledno nije oprostio pa ga je, kako sad kaže, sa automatskom puškom u najlon kesi tražio po Beogradu kako bi se obračunao sa njim.

- Sa automatskim puškama u najlon kesama išli smo ja i nekoliko mladića da se obračunamo sa Giškom zbog toga što je tako govorio o meni. Tražili smo ga po svim mestima u Beogradu nedeljama. Išli smo gde god smo čuli da dolazi, ali uzalud. Giška je, čim je čuo da ga tražimo, brže-bolje krenuo na front. Nisu ga pustili u Slavoniju, nego u Liku i tamo je brao šljive i poginuo. Nikad se nije otkrila prava istina o toj pogibiji - priča lider radikala.

Zanimljivo je da to priča sada, kada su svi akteri događaja iz devedesetih mrtvi i ne mogu da odgovore.

Poznato je, doduše, da je Giška pred odlazak u rat govorio da ide jer ne želi da umre kao kriminalac na beogradskom asfaltu, već kao junak na frontu koji brani svoju zemlju. Ali, teško da je tu mislio na Šešelja koji tvrdi da je Božovića ubio jedan metak dok je brao šljive, iako u zvaničnom izveštaju sa autopsije piše da su u osnivača Dobrovoljačke građe ispaljena tri hica.

Kao da mu tvrdnje o Giški nisu bile dovoljne, Šešelj je dodao i da se nikog u Beogradu nije bojao.

- Nisam se plašio ni Arkana. Nikad nisam mislio da ga ubijem, nego sam mu jednostavno pokazao da ga se ne bojim. Sreli smo se u "Ruskom caru". Sa njim su bili Šuca (Nebojša Đorđević) i Peja (Marko Pejić). U džepu sam imao otkočen pištolj sa metkom u cevi, i da je došlo do nečega, sigurno bi svi oni izvukli deblji kraj - rekao je Šešelj još dok je bio u Haškom tribunalu.

Na tom sastanku je, navodno, kako je u Tribunalu tad tvrdio, rekao Arkanu i da će on biti prvi čovek kog će ubiti.

Dodao je i da je od Arkanovih pet miliona napravio konfete.

- To je figurativno. Jednom smo bili gosti u predizbornoj emisiji na TV Politika. Bili su tu Drašković, Koštunica... Arkan je sedeo do mene. Potrošio je pet miliona za kampanju, mnogi pevači i pevačice morali su da pevaju. Išao je sa njima od mesta do mesta i to se nije moglo očima gledati. Počeo je da priča o stvarima o kojima nije imao pojma i ja sam ga u polemici sastavio sa crnom zemljom, što mu je zauvek ugasilo političku karijeru - priča samouvereno Šešelj.

(Telegraf.rs)