Jelena bije najbolje na svetu, izvodi balet u kimonu i radi u zatvoru: Ona je pravi brend Leskovca (FOTO) (VIDEO)

Za sve što Jelena radi svakog dana, većini bi trebalo najmanje 48 sati

Jelena Stanojević (29) je sinonim za "3 u 1". Ona spaja ono što mnogi od nas ne mogu ni da zamisle: karate, balet i zatvor. Ovu godinu završava kao najbolja sportistkinja sveta u fudokanu, disciplini koja je potekla iz karatea, a za koju je malo ko od nas čuo. Nažalost. Ona, ipak, kaže da je navikla na to. Da svi njeni rezultati čine srećnom samo nju i porodicu. I da je verbalna pohvala jedina nagrada koju dobije. Čak i kao najbolja na svetu.

Srpski studenti u finalu svetskog prvenstva u debatovanju

- Devojke iz drugih zemalja za iste uspehe dobijaju skupocene automobile i vredne novčane nagrade. Ja ne. U susednoj Rumuniji, recimo, karate je nacionalni sport - kaže mi Jelena na početku razgovora.

Fudokan, koji Jelena trenira, zapravo je stil borbi koje je osmislio doktor Ilija Jorga. Ne razlikuje se mnogo od japanskog karatea. U suštini je sve isto, osim nekoliko sitnica u načinu suđenja i stavovima koji se izvode u katama.

Iako je ceo život posvetila sportu, to nije jedino čime se Jelena bavi. Ne možete zamisliti devojku koja ima ispunjeniji dan od nje. Pored karatea, mlada Leskovčanka dane provodi i u Okružnom zatvoru. Nekada kao čuvar, a danas više kao čovek za administraciju.

- Prvo sam radila u Centralnom zatvoru u Beogradu, kao čuvar, a potom sam dobila premeštaj u moj rodni grad, Leskovac. Tako da sad tamo radim u Upravi, u evidenciji, u muškom zatvoru. Tamo, naravno, nisam mogla da upotrebim svoje karate veštine, ali sam brend zatvora - kaže Jelena kroz osmeh.

Činjenica je da posao u zatvoru nije nimalo lak, ali Jelena uživa i posebne beneficije.

- Kad god idem na takmičenje ili kad imam obaveze sa decom koju treniram, upravnik mi izlazi u susret i daje mi slobodne dane - iskrena je.

I čak ni to nije sve što imamo da kažemo o njoj. Pre nekoliko godina smislila je da bi mogla da spoji balet i karate. Razgovarala je sa sestrom Sanjom, koja se bavi baletom, i osmislile su prvu koreografiju - na pesmu Dina Merlina "Ruža.

- Ništa me ne pitaj. U početku je sve bilo vrlo smešno. Zamislite samo mene kako u kimonu izvodim baletske korake, ili nju u haljini kako izvodi kate. Prvi nastup smo imali u Krakovu na otvaranju Evropskog šampionata i to je bio naš najemotivniji nastup, ali tehnički najslabiji.

Kako su vremenom menjale koreografije, sazrevale su obe, prilagođavale se jedna drugoj.

- I moram priznati, iako teško, da je balet teži od karatea. Ja ne mogu da odskočim od onoga što radim, imam neku svoju katu koju prilagodim muzici, a ona mora da se prilagodi meni i njoj je zato mnogo teže - priznaje.

Kao i svi drugi, i Jelena ima dosta planova za ovu godinu. Jedan od njih je da, možda, konačno ode i u Japan odakle potiče karate.

(J. Stakić/j.stakic@telegraf.rs)