Bojan (32) je vrhunski kuvar i radi 365 dana godišnje: Za "novaka" je rasturio Novosađanima nepca, oko njega se otimaju stranci, a on NE ŽELI IZ SRBIJE

On živi svoj posao, a to podrazumeva veliku posvećenost

Profesionalno kuvanje zahteva veliki napor i stalno "odsustvo od kuće". Kuvari moraju da se odreknu mnogo čega, a o slobodnim danima mogu samo da maštaju. Jedan od njih je Bojan Šuša (32) koji je Novu godinu dočekao radno, među vrelim isparenjima kuhinje.

Preporučujemo

Vi ste ludovali, a oni su se znojili: Komunalni radnici i ovu Novu godinu dočekali čisteći ulice (VIDEO)

Bojan je profesionalni kuvar već 13 godina. Trenutno radi u jednom vrhunskom restoranu u centru Novog Sada.

- Na početku sam radio sve moguće pomoćne poslove. Ljuštio sam krompir ili luk, doslovno sam bio potrčko. Ali znao sam da će se sav taj trud jednog dana isplatili. Ceo taj proces učenja trajao je više od pet godina. Novca gotovo da nije ni bilo, ali uspeo sam - rekao je za naš portal Bojan Šuša.

Dok smo mi Novu godinu dočekali sa svojim najbližima, Bojan je radio.

- Bilo je naporno, ali i lepo. Gosti su bili zadovoljni, a to mene čini srećnim. Ljudi sa kojima radim su predivni, svi smo kao jedna velika porodica. Zbog njih mi rad za vreme praznika ne pada teško. Normalno je da bih više voleo da sam sa svojim voljenima, ali sam sam birao ovu profesiju. Znao sam šta me čeka - dodao je Bojan.

Privatni život mu je na poslednjem mestu, jer je to sam izabrao. On živi svoj posao, a to podrazumeva veliku posvećenost.

- Svesno sam izabrao da godinama žrtvujem sebe zarad uspeha na poslu. I uspeo sam, od malog kvartovskog restorana dospeo sam do vrhunskog restorana. Ipak, žrtva je i dalje velika. Ja živim svoj posao, a to podrazumeva rad bez praznika i redovnog godišnjeg odmora - istakao je ovaj mladi kuvar.

Godinu dana je živeo i radio u Stokholmu. Ipak, odlučio je da se vrati u Srbiju jer smatra da može i ovde dobro da se zaradi.

- Definitivno glasam za Srbiju! Može i ovde lepo da se živi ako se posvetiš poslu. Ponude iz inostranstva su česte, ali ja ostajem ovde. Ne želim da idem "preko". 

- Moja profesija jeste stresna, neizvesna, a zbog rada sa ljudima moraš biti i dobar psiholog. Vodim kuhinju sa preko 30 ljudi, pa je briga konstantna. Da li su radnici zadovoljni, da li su gosti zadovoljni, sve je to jako naporno - dodao je Bojan.

NIJE SVE MED I MLEKO 

Da biste uspeli morate biti spremni da se odreknete mnogo čega, jer prvih pet ili deset godina morate da radite svaki dan u nedelji, često po dve smene. Čak i kada ste šef kuhinje, radi se cele nedelje i praznicima.

Za napredovanje je potreban ne samo težak rad nego i stalno učenje, i investiranje u sebe.

Kuvarske emisije na televiziji, čak čitavi kulinarski kablovski kanali, svakako su doprineli popularizaciji kuvara i kuvanja kod nas, kao i u svetu. Ali, kaže naš sagovornik, to ima i svojih mana.

- Možda mladi koji gledaju "kuvarske" tv emisije misle da tu ima velikog novca do kog se brzo stiže, ali nije tako. Moja početnička kuvarska plata je bila manja od plate perača sudova.

- Svakodnevna realnost kuvara je sušta suprotnost onom što se vidi na tv ekranima. Posao kuvara je mukotrpan rad i zalaganje - zaključio je Bojan.

(Kristina Bezbradica/k.bezbradica@telegraf.rs)