Tužna srpska priča sa prazničnim "hepi endom": Siniša je baš na Božić odlučio da je podeli sa nama

- Napravio sam dvoje dece, a sada imam četvoro. I dve unuke. Uz sve tekuće probleme koje svako od njih donese, mnogo je više onih lepih trenutaka zbog kojih se nikada ne bih ni sa kim menjao. Ja sam bogat čovek - ispričao je akter naše priče

- Uvek sam voleo Božić i obeležavao ga kako dolikuje. Tako su me naučili, rani ručak, porodica na okupu, česnica i sve ostalo što ide uz to. Svaki me obradovao, ali jedne godine posebno. Pamtiću ga dok sam živ, a verujem i moja ćerka... jer je taj Božić bio ozbiljna prekretnica u našem odnosu koji je posle toga, s ' pravom mogu da kažem, Vaskrsao - počinje svoju ispovest šezdesetpetogodišnji Siniša, deka dve devojčice koje je rodila ta ista njegova ćerka Jelena.

Dobio je "najružniji" božićni poklon od devojke - i svi su mu odmah rekli da je oženi (FOTO)

Preporučujemo

Pijana je pristala da obuče za Božić ono što joj mama kupi. Pao joj je mrak na oči kada je videla šta (VIDEO)

Siniša Visković (65) poželeo je da sa redakcijom "Telegrafa" povodom nastupajućeg, najvećeg hrišćanskog praznika, podeli svoju priču, koja se videćete, ne događa svaki dan. A nimalo mu nije bilo lako nekoliko godina...

Siniša je rođen u Beogradu, tu se zaposlio, oženio, dobio prvo dete, a posle i drugo. Složićete se, ništa neobično. Tu se i razveo. Ni to nije neobično.

- Godinama žena i ja nismo imali nikakav odnos. Na okupu nas je više držala moja dominantna majka koja je stanovala sa nama, i naša ćerka Jelena. Dobar razlog, ali ne i dovoljan. Počeo sam da gledam druge žene, posle nekoliko godina se i zaljubio u svoju koleginicu Milu. Naša "avantura" trajala je godinama. Kažem avantura jer je i ona bila udata i imala dvoje dece iz tog braka, po godinama približnih mojoj ćerci - otkriva Siniša sa blagom setom u glasu.

Kako kaže, za aferu je prvo saznao Milin muž, a posle i njegova žena. Teška srca je prelomio, pokupio stvari i jedne noći se samo nije vratio s posla u stan kod majke, žene i ćerke. Sa dvoje pari pantalona na sebi i dva džempera, došao je u stan kod Mile koja se već razvela i sa sobom povela decu.

- Nije nam bilo lako, živeli smo u malom prostoru. To su bile one teške godine 90-ih kad se nije imalo za 'leba. Snalazili smo, radili dodatne poslove da se prehranimo. Prihvatio sam njenu decu i brinuo o njima kao o svojima. Ali, moja ćerka nije želela da me viđa. Normalno, bila je ljuta što sam ostavio i time povredio njenu majku - nastavlja on.

Srećom, kako kaže, ćerka nije bila dugo ljuta. Počela je povremeno da dolazi i da ga viđa. Upoznala je i Milu. Odnos je postao još bolji kad je dobila polubrata Željka iz Sinišinog i Milinog braka. Prihvatila ga je odmah, igrala se sa njim i radovala kad dođe.

Prolazile su godine, Jelena je stasala, počela da izlazi, dovodi i momke kod njih. Sve je funkcionisalo, ili je bar tako delovalo...

- Moja ćerka se godinama zabavljala sa mladićem koji nam se jako dopao. Jednog dana došli su i saopštili nam da će se venčati. Doneli su nam i pozivnicu, ali samo za mene i Željka! Odmah mi je bilo jako neprijatno zbog toga što Mila nije pozvana. Imao sam tri nedelje do venčanja da odlučim šta ću. I presudio sam u korist svoje supruge. Možda bi neko uradio drugačije. Neko će reći da sam loš otac, ali ne kajem se - iskren je naš sagovornik, koji kaže da bi danas opet isto uradio.

Njegova odluka skupo ga je koštala. Ćerka se uvredila i više nije dolazila. U međuvremenu je i ona dobila ćerkicu, koju je Siniša želeo da upozna, ali nije imao prilike. Siniša je oduvek bio ponosan i tvrdoglav, a biće da mu je takva bila i Jelena...

Tiha patnja i ozlojeđenost nakon dve godine od ćerkine svadbe učinili su svoje. Siniša je dobio infarkt, a posle dva dana još jedan. Ugrađen mu je četvorostruki bajpas i jedva je ostao živ. Lekari su mu rekli da mu srce radi tek 30 odsto i da se ozbiljno "pričuva". Ali, čak ni tada, nije se latio telefona i pozvao ćerku. Bolelo ga je, ali je terao po svom.

- Ko zna koliko bi godina prošlo i da li bih i danas znao za svoje dve unuke (u međuvremenu se rodila i druga) da nije bilo domišljatosti moje Mile i njene ćerke, koja je živela sa nama od svoje 12 godine. Mudro su sačekale da prođe prva kontrola i da nalazi budu u redu, koliko je to bilo moguće u mom stanju, i da kontaktiraju moju ćerku. Kao neko ko je manje upleten u sukob i po godinama blizak Jeleni, moja pastorka je to preuzela na sebe - dodaje on.

Jelena je bez razmišljanja, čuvši za očevo stanje i operacije, pristala da dođe i dovede supruga i devojčice. U sekundi je nestao i inat i ljutnja i sve. Jedino je ostao strah, kako će tatino srce podneti susret. Svi su se radovali, a u isto vreme i strepeli...

- Nisam mogao ni da pretpostavim šta se sprema tog Božića pre pet godina. Video sam da su se Mila i Snežana uzmuvale i da su odugovlačile sa ručkom iako sam ja više puta pozvao da sednemo ranije za sto jer se tako valja na Božić. A onda je neko pozvonio na vrata... Skočio sam kao ošuren: "Ko je sad, ko još dolazi u vreme Božićnog ručka?!" Mila je požurila da otvori, verovatno da ne doživim preveliki šok. Imao sam šta i da vidim - dva znatiželjna krupna oka zurila su u mene - oči moje mlađe unuke dok ju je u naručju držala moja Jelena... - priča Siniša i briše oči da brže bolje sakrije suze.

E takvih suza je bilo i tog dana, svi su plakali, pa se smejali, pa se gostili, pa se zagledali i tako u krug. Tako i danas, samo bez suza. Vole se, posećuju se, poštuju se, na ljutnju i sujetu su zaboravili. Planiraju da tako i ostane, bar dok je Siniša živ.

On često voli da se našali i kaže: "Napravio sam dvoje dece, a sada imam četvoro. I dve unuke. Uz sve tekuće probleme koje svako od njih donese, mnogo je više onih lepih trenutaka zbog kojih se nikada ne bih ni sa kim menjao. Ja sam bogat čovek".

Verujemo da će i vama Božić bata doneti neko lepo ispunjenje, nekom ljubav koju su dugo čekali, nekome prinovu, nekome najbliže nazad u zagrljaj. Ako ništa od toga, bar osmeh na lice zbog spoznaje da su bezbrižni i voljeni. Hristos se rodi!

(Slađana Vasić)