NAJISKRENIJA PRAZNIČNA ISPOVEST IKAD: Probudite me kad sve prođe i Nova godina dođe
Već krajem oktobra neki osećaju blagu paniku, "jaoo, još samo dva meseca do Nove godine!"
Da li i vi pred dolazak Nove godine osetite pritisak kada već u novembru prijatelji i poznanici, umesto "dobar dan" krenu s pitanjima "gde ćeš za Novu godinu?". Već u oktobru neki osećaju blagu paniku, "jaoo još samo dva meseca do Nove godine!". Svi su tada u grču da li će "ubosti" najbolja mesta za izlaske, izdvojiti novac za omiljene pevače i provesti se kao nikad u životu, jer ipak je to "najluđa" noć. Taman posla da nemate spreman odgovor kada vas neko priupita gde ćete i da ga zadivite ekstra mestom na koje idete i eventualno izazovete ljubomoru.
Može li kuća da izdrži Deda Mraza, njegove sanke i poklone?
Ili ono "gde ćeš za novaka?" Kog "novaka"? Đokovića? A "biću kod kuće"? Da li vam je to iko ikada rekao? Možda ste tada pomislili "kakav paćenik, biće kod kuće, pa kod kuće si svaki dan!". Mora da su neki dosadnjakovići koji ne znaju da se provedu. Ako su ti dosadnjakovići previše umorni da bi bilo gde išli ili možda samo željni topline sopstvenog doma, možda im je preko glave gužve u prevozu i napravili bi pidžama parti samo sa najbližima, onda se i ja ubrajam međ' tu "čudnu" skupinu.
Što ne volim tu gužvu, jurnjavu, svi žure da kupe šta su naumili kao da sutra ne postoji, grad pun studenata s koferima koji hitaju ka stanicama i ljudi koji kao da ne znaju gde su krenuli.
Između svih obaveza radnim danima, poželite vreme za sebe i dovoljno vremena da odvalite bubrege od lenčarenja. Želim vreme da svu omiljenu hranu koju svi tada spremamo, mogu i da sažvaćem, a ne samo da gutam, vreme da kad nešto pitam zaista i saslušam odgovor, ne prelazeći pri tom na sledeće pitanje.
Odbijam da gledam raznorazna narodna veselja, snimljena nedeljama unapred i beskonačne reprize filmova.
Bio je na tu temu pre neki dan jedan iskren tvit, koji ću da parafraziram: "Još 9 puta spavamo, pa gledamo Žikinu dinastiju". Volim ja sve te domaće komedije, Gidru pogotovo ("nemo' pobratime" - redovno koristim, a bogami i "mamicu mu jareću" i sve njegove reči poput lektor/kolektor) , ali dokle bre više?! Dajte malo da se uželimo!
I sva ta usiljena pompa i provod po svaku cenu! Ta manite me, molim vas, haljina kupljenih specijalno za tu priliku i trošenja gomile novca koji bi inače potrajao danima. Po tom pitanju sam težak Piroćanac, bez uvrede, i sama sam Piroćanka, ali to je razbacivanje novca. Svi negde jure, žure, ja prva, da nešto spremim i pripremim, a onda od umora oči ne mogu da držim otvorene mnogo pre ponoći.
Da, probudite me kad sve prođe, kad svi počnu ponovo da rade, jer sam mnogo ljubomorna na one što spajaju praznike, pa ne rade tamo negde do posle Božića. Zato sebe uvek vidim kako u hladno januarsko jutro, kroz prazan, kao nedeljni Beograd, a samo je praznični, i ja žurim na posao. Na smene došli vozači, pekari, poneki prodavac... I ja.
I srećna vam Nova godina, gde god bili i šta god radili!
(Telegraf.rs)