Legende o strašnom Kudrečkom jezeru: Samo ime krije veliku tragediju koja je zadesila jednu crkvu kod Smedereva
Nedaleko koračaja od crkve izbijao je jak izvor, čiji se bezimen potok niže Hasan-pašine Palanke u Jasenicu ulivao
Na samo kilometar od centra grada Smederevska Palanka nalaze se "oči jednog grada" jezera Kudreč I i Kudreč II. U toku vrelih letnjih dana stanovnici Palanke i okoline spas nalaze na Kudreču I, dok je Kudreč II pravo mesto za opuštanje i posmatranje divljih pataka. Danas ova jezera raj su za ribolovce, a malo Palančana zna kako je ovaj biser Palanke dobio ime.
Na mestu gde se danas nalaze jezera nekada je bila crkvica i izvor lekovite vode na kome su se lečili vernici iz cele Srbije.
U knjizi Dragutina Paunića o legendama iz Donje Jasenice "Coglava" sačuvana je legenda o crkvi, lekovitom izvoru i seljaku koji će se kajati do kraja života. Priču prenosimo u celosti.
Zabačena duboko u šumu, neprekidno pevala crkva pozemljuša. Sazidana na sinoru Krnjeva i Goloboka, bila je jedina bogomolja u čitavom kraju, skrajnuta od turskih pogleda. Uzbrdicom i nizbrdicom, do nje su vodile mnoge putanjice.
Nedaleko koračaja od crkve izbijao je jak izvor, čiji se bezimen potok niže Hasan-pašine Palanke u Jasenicu ulivao.
Nedeljom i svetkom dolazio narod u crkvu, služba božja stalno je držana. Uoči velikih praznika donošeni su teški bolesnici da prespavaju na kamenim pločama kojim beše popođena, ne bi li kući zdravi otišli.
Dugo bi tako ona služila i živela, da se jedne zime, na Božić, pop ne opi i koliko ga grlo nosi povika:
- Neću da mi više Hristos bude gluv!
Crkvari, čim rasčivijaše šta pop hoće, brže-bolje iskopaše iz zemlje davno skriveno zvono i obesiše o motku predmetaču, zaglavljenu između dva rakljasta drveta. I poče ponovo da gruva zvono, koje beše umuklo. Zapucaše i prangije, mladež se u kolo uhvati.
Iste večeri uhode o svemu potanko obavestiše palančke Turke.
Sutradan, u sunčev razgrev, nečastivci pođoše u pretragu. Preobučeni u srpsko odelo, sa oružjem skrivenim pod suknenim gunjevima, na čas hoda od pašinog konaka susretoše nekakvog seljaka. Pošto mu jutro nazvaše, za crkvu ga upitaše.
- Pravo uz potok i brzo ćete stići, pokaza im on mirno put.
Oko podne pronese se glas da je crkva zapaljena i do temelja izgorela; pop, tutor i crkvenjak na komate isečeni, a zvono u parčiće razbijeno.
Kad seljak ču za paljevinu i pogibiju, poče naglas da se kaje:
- Kud reče! Kud reče!
Najposle, nazdravo se razbole i siđe s uma. Zakratko, nađoše ga obešenog u crkvenom potoku, koji se po njegovim pokajnim rečima nazva Kudreč.
(Telegraf.rs/Opanak)