Srbija je slavila Božić 25. decembra i više poštovala taj praznik nego Novu godinu. Onda se ta tradicija promenila, evo i zašto
Nakon završetka Prvog svetskog rata, uveden je gregorijanski kalendar
Pre Prvog svetskog rata, Božić je bio centralni praznik u Srbiji, i slavio se 25. decembra, jer su država i crkva vreme računali po istom kalendaru, julijanskom. U to vreme Nova godina se pominjala usput, za razliku od današnjeg vremena u kome je ona glavni praznik.
Preporučujemo
Policija će narednih dana biti na svakom koraku, a posebnu pažnju će obraćati NA OVU JEDNU STVAR
LOTO milioner još nije pokupio nagradu: Ovo je prava istina o srećnom dobitniku iz Odžaka
Novine iz perioda pre Prvog svetskog rata najbolje govore o tome, jer je proslava Božića bila na prvoj strani, a Nova godina se pominje tek na trećoj, četrvrtoj stranici tadašnjih novina, a o nekom specijalnom dočeku nema ni govora.
Međutim, za Božić štampane su novine prepune prazničnih oglasa, reklama, čestitki. Štampa nije izlazila 25. i 26. decembra, jer su štampani specijalni brojevi novina za dva, tri dana. U ovim brojevima, patrijarh i kralj čestitali su narodu Božić.
Nakon završetka Prvog svetskog rata, uveden je Gregorijanski kalendar, 1919. godine i s obzirom na to da ga srpska crkva nikad nije prihvatila, ona je nastavila da obeležava praznike kao i do tada.
Gregorijanski kalendar odmah su prihvatili Portugal, Španija, Italija i Poljska, a ubrzo i ostale katoličke zemlje. Protestantske zemlje su na ovaj kalendar prešle mnogo kasnije, u u 20. veku im se pridružuju i neke pravoslavne.
Tako je ostalo da Srbija, pored Belorusije, Egipta, Etiopije, Gruzije, Kazahstana, Makedonije, Moldavije, Crne Gore, Rusije i Ukrajine proslavlja Božić 7. januara.
A 1919. godina je bila prva u kojoj se Nova godina slavila pre Božića, a negde u to doba i njena proslava postaje sve češća, a Božić nekako polako odlazi u drugi plan.
Takođe se i način proslave Božića promenio. Tako danas, na Božićnoj trpezi treba da bude praseće pečenje, jer tako običaji nalažu, a ranije je na stolu moralo da se nalazi 12 vrsta hrane i glavno jelo. Takva trpeza je simbolika 12 apostola koji su sa Isusom bili na tajnoj večeri.
Hrana je morala da se spusti na pod kako bi bila bliža dušama pokojnika.
Danas se hrana stavlja na sto, ispod koga se nalazi slama, tako da je gorepomenuti običaj skoro nestao.
(Telegraf.rs)