Zašto i kome nije u interesu da i privatni lekari "otvaraju" pacijentima bolovanje?

Nije reč o zakonskim preprekama

Privatni lekari u Srbiji nemaju pravo da otvaraju bolovanje pacijentima, jer, kako tvrde u Ministarstvu zdravlja među privatnicima ne postoji interes da se integrišu u državni zdravstveni sistem iako zakonskih prepreka za to nema. Međutim, privatnici pričaju drugačijim tonom. Oni, naime, kažu da su oni i te kako zainteresovani da uđu u sistem državnog zdravstvenog osiguranja, ali da ne postoje podzakonska akta koja bi im to omogućila. 

Evo kako ćete uskoro moći da se lečite o trošku države i kod privatnog lekara!

Preporučujemo

U Srbiji, sa sve stomatolozima, ima oko 4.500 privatnih zdravstvenih ustanova.

U Ministarstvu zdravlja Srbije objašnjavaju za Telegraf.rs da će oni moći da otvaraju bolovanje onda kada se integrišu u državni zdravstveni sistem.

- Privatni lekari će moći da utvrđuju privremenu sprečenost za rad osiguranika (“otvaraju bolovanje”) onda kada bude postojao interes privatnog lekara za integraciju u sistem obaveznog zdravstvenog osiguranja (finansiranje od strane RFZO-a, odnosno po cenama RFZO-a). Dakle, zakonskih prepreka za njihovo uključivanje nema, samo je pitanje njihovog interesa da se integrišu - kažu u Ministarstvu zdravlja.

U njemu ističu da važećim propisima nije privatnim lekarima ovo pravo onemogućeno, ali da je praksa pokazala da ne postoji interes privatnika da se uključe u sistem obaveznog zdravstvenog osiguranja.

Naime, bolovanje može da otvori samo izabrani lekar.

- Ukoliko bi lekar u privatnoj praksi bio izabrani lekar, onda bi taj lekar po samom Zakonu imao status stručno-medicinskog organa RFZO-a, a to znači da bi njega kontrolisala služba Fonda zdravstva. Postoji mišljenje i da upravo ova činjenica utiče na rezervisan stav privatnih lekara po pitanju uključivanja u sistem obaveznog zdr.osiguranja. Ukoliko država finansira, onda mora i da kontroliše - kažu u ministarstvu i dodaju:

- Moramo naglasiti da je “otvaranje bolovanja” isključiva nadležnost izabranog lekara, a ukoliko privatnik to želi da bude mora da ispoštuje sve prethodno navedeno. Nemoguće je, dakle, da osigurano lice ode u bilo koju ordinaciju ili privatni dom zdravlja, a da mu tamo lekar, koji nema status izabranog lekara, a taj status stiče zaključivanjem ugovora sa RFZO-om “otvori bolovanje”, jer bolovanje po samom Zakonu o zdravstvenom osiguranju može da “otvori” samo izabrani lekar. U suprotnom, zloupotrebe bi bile ogromne.

Predsednik Udruženja privatnih lekara Srbije profesor dr Višeslav Hadži Tanović, međutim, kaže da nije tačno da privatnici nisu zainteresovani, već da ne postoji zakonski okvir.

- Ta oblast se definiše Zakonom o zdravstvenom osiguranju. Ima sigurno privatnika koji neće hteti da uđu u sistem osiguranja ali je većina i te kako zainteresovana no mora da postoji određeni zakonski okvir. Nek nam pošalju taj zakon a verujem da bi to već bilo i javno ozvaničeno ako postoje uslovi, i da bi nam svima koji smo u Agenciji za privredne registre (APR) već poslali javni poziv za to - kaže prof. dr Hadži Tanović.

Prema njegovim rečima o ovoj temi se priča bar 20 godina, a ističe i da ovde nije samo reč o interesu pacijenata već i države.

- Na taj način se utiče na sivu zonu, pa bi sve moralo da ide preko računa a mi se za to zalažemo i spremni smo da pomognemo. Takođe, i za održavanje sistema državnog zdravstva bi bilo daleko povoljnije kada bi se ova dva sektora ujedinila. Država plaća uslugu a privatnici ulažu u skenere i druge aparate i na taj način relaksiraju državni budžet. Još pre više od 20 godina sam u jednom intervjuu rekao da ne treba da imamo jedno monopolsko osiguranje već dva ili tri, pa da pacijenti mogu da biraju paket. Tada sam rekao i da treba izjednačiti privatni i državni sektor i omogućiti pravo pacijentima da se leče bilo gde u Srbiji - ističe Hadži Tanović.

Osnivač i direktor privatne bolnice "Bel medic" dr Jasmina Knežević koja se za ovo, takođe, bori godinama, izričita je da su oni zainteresovani i za bolovanje a i da propisuju lekove koji idu na recept a preko Fonda.

- Ne postoje zakonske prepreke, ali su govorili da su neophodna podzakonska akta da bi se to realizovalo u praksi. Neka samo objave negde šta sve treba da uradimo da bi se to dogodilo, odnosno da možemo da konkurišemo - rekla je Kneževićeva.

(Lj. Račić - lj.racic@telegraf.rs)