VAŽNA STVAR ZA DRUGI DAN SVETOG NIKOLE: Evo šta danas obavezno morate da uradite ako slavite
Postoji mnogo običaja vezanih za način spremanja slave, ali ono što često čujemo je polemika među ljudima šta se nakon slave radi sa svećom i slavskim žitom
Jedna od glavnih odlika pravoslavlja je svakako krsna slava, a tri osnovne stvari koje pripremamo za taj dan su sveća, žito i slavski kolač.
Postoji mnogo običaja vezanih za način spremanja slave, ali ono što često čujemo je polemika među ljudima šta se nakon slave radi sa svećom i slavskim žitom.
Jedni tvrde da se i drugi dan slave pali sveća, a gosti se žitom služe sve dok se ne pojede. Drugi zastupaju mišljenje da se nakon slave služi samo žito, ali se ne pali sveća, dok treći smatraju da su žito i sveća "rezervisani" isključivo za dan sveca kog obeležavamo.
Sveća i njena svetlost simbolizuju svetlost Hristove nauke. Sveća gori celog dana na dan slave, a kada želimo da je ugasimo to činimo sa slavskim vinom, a prethodno se prekrstimo.
- Kako su slavske sveće uglavnom dosta velike i ne dogore na sam dan slave, kada se ugasi sveća se stavlja pred ikonu ili na neko drugo mesto u kući. Običaj je da tu stoji do sledeće godine, a pali se prilikom zajedničkih porodičnih molitvi. Ako i dan nakon slave imate goste valjalo bi da se pomolite Bogu i upalite sveću - rekao je za Telegraf.rs otac Dragan.
Slavsko žito se kuva i prinosi u slavu Božiju, u čast svetitelja koji se slavi, za zdravlje i napredak doma i njegovih ukućana, ali prvenstveno za pokoj duša svih predaka u tom domu.
- Žito se sprema za svaku slavu, iako postoji u narodu verovanje da se za "žive" svece ne sprema žito. Vernici treba da znaju da se žito služi za duše upokojenih predaka. Pšenično zrno u hrišćanstvu je simbol večnog života, smrti i vaskrsenja, kada se seje ono umire i klija, ali iz njega se rađa novi život koji donosi stostruki rod. Žito se služi gostima i ukućanima dok se ne pojede, jer je greh da se baci - zaključio je sveštenik Dragan.
(j.kulas@telegraf.rs)