Zbog jednog velikog propusta roditelja deformitete ima SVAKO TREĆE DETE u Srbiji

Veliki procenat dece ne ide na časove fizičkog vaspitanja

Alarmantna činjenica jeste da svako treće dete koje pohađa osnovnu školi ima neki deformitet bilo da je u pitanju kičma, grudi koš ili stopala, što je pokazala analiza prikupljenjih podataka koju je obavio Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".

Ako nam deca pod hitno ne ostave tablete, telefone i računare, sva će imati krivu kičmu veoma brzo

Preporučujemo

Tokom 2016. godine ovaj Institut obrađivao je podatke dobijene sistematskim pregledima među učenicima osnovnih škola.

- Ukidanje kabineta korektivne gimnastike koji su postojali u osnovnim školama do devedesetih godina, nezainteresovanost đaka za časove fizičkog, koju podržavaju roditelji, ali i nedovoljan broj časova fizičke kulture glavni su razlozi sve češćih deformiteta tela kod učenika - kaže Miodrag Mitrović, profesor fizičke kulture u Tehničkoj školi "12. februar" u Nišu i višegodišnji trener džudoa.

Do pre oko 30 godina svaka osnovna škola imala je profesora fizičke kulture koji je obavljao poslove vezane za korektivnu gimnastiku.

- Nakon dolaska prvaka u školu, taj profesor fizičkog je utvrđivao vrste deformiteta, a onda u svom opremljenom kabinetu odrađivao vežbe za uklanjanje lordoze, kifoze, skolioze, ravnih tabana, iks i oks nogu, kokošijih i šusterskih grudi... Posvećivao je pažnju i sveukupnom jačanju muskulature organizma kako bi dete moglo pravilno da se razvije i izdrži napore koji slede. Nažalost, devedesetih godina, u vreme krize, ta radna mesta u školama se ukidaju, paralelno se pojavljuju prvi kompjuteri koji su odgovorni za nepravilno sedenje dece, i počinje sunovrat - objašnjava Mitrović.

Veliki procenat dece ne ide na časove fizičkog vaspitanja.

- Kada deca dođu u srednju školu, mislim da imaju preveliku zaštitu roditelja koji im obezbeđuju falš opravdanja u nameri da izbegnu časove fiskulture. Svesno ili nesvesno, time im čine magareću uslugu, jer su časovi fizičkog jako bitni za njihov razvoj. Oko 20 odsto dece ne radi fizičko. Među tom decom ima onih učenika koji zaista opravdano ne mogu da pohađaju časove fizičkog, ali je daleko više onih koji bi da ih izbegnu - navodi Mitrović, piše Blic.

Stepen fizičke aktivnost dece je mali na šta je ukazalo najnovije istraživanje Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".

- Samo petina dece petog i sedmog razreda osnovne škole je svakodnevno fizički aktivna i van školske nastave. Podaci nedavnog istraživanja "Ponašanje u vezi sa zdravljem kod dece školskog uzrasta" pokazuju da je trećina učenika i učenica, oko 33,6 procenata, u nedelji koja je prethodila istraživanju bila fizički aktivna svakog dana tokom sat vremena, dok je petina dece navela da je svakodnevno fizički aktivna van školske nastave. U svim uzrasnim grupama dečaci su fizički aktivniji od devojčica - objašnjava dr Snežana Dejanović iz Instituta "Batut".

Devojčice više izbegavaju časove fizičkog nego dečaci.

- Primetno je da posebno devojčice, znatno više nego dečaci, u osnovnoj školi izbegavaju časove fizičkog, što je pogrešno i nije dobro za njihov pravilan razvoj. Kada se utvrde nedostaci, zakazujemo vežbe korektivne gimnastike - kažu u Sportskom dispanzeru u Nišu.

(Telegraf.rs)