Sara je jedina žena civilni pilot u Srbiji: Ispričala je najmagičniji i najkritičniji trenutak, pa otkrila da želi helikopterom da spasava živote (FOTO)

"Tako da sam sa tatom otišla u Trebinje na dva dana i zato uvek moram da imam spremljene stvari tamo, kao što su rezervna garderoba i komplet sa ličnu higijenu, jer nikada ne znam gde ću tog dana da završim"

U Srbiji postoji veliki broj jakih i sposobnih žena koje trude da se ostvare u svom poslu i da što više napreduju. Među njima je i dosta mladih devojaka, koje svojim požrtvovanim radom ostvaruju ono o čemu su oduvek sanjale. Međutim, mali je broj onih koje imaju obične profesije. U tu grupa spada i naša sagovornica Sara Krneta (25), jedina žena u Srbiji sa licencom civilnog pilota helikoptera.

Morate da naučite da cenite svoju zemlju, jer ako vi to ne radite, ko će? Brazilac Tijago zavoleo Srbiju, a onda je odlučio da se ovde i preseli (FOTO)

Preporučujemo

Završila je školu sa obuku pilota „Helimaster“, ali se i dalje usavršava u svom poslu jer joj ambicija na ovom polju ne manjka.

Pored master studija na Saobraćajnom fakultetu, ova devojka drži i teorijske časove za obuku pilota, a pomaže tati i u vođenju avio-kompanije „Balkan Helikopters“, koja se bavi avio-taksijem i koja organizuje panoramsko razgledanje za turiste.

Sara je za Telegraf.rs iskreno govorila o svojim ambicijama, ističući da je ovaj neobični životni poziv nije promenio i da želi da nastavi da pomera granice u svom poslu.

Ova mlada dama je zavolela letenje još od malih nogu, prvenstveno zahvaljujući svom tati, poznatom vojnom pilotu, Goranu Krneti.

- Tata mi je vojni pilot, pa je sve odatle i krenulo. Ceo život sam provela sa pilotima i bio je logičan sled događaja da ću jednog dana da zavolim to. Kada sam upisala srednju školu, tada su prve devojke primljene na Vojnu akademiju da studiraju za pilote, pa sam i ja pričala, da ću jednog dana da upišem Vojnu akademiju i da budem pilot. Tada se i zvanično pojavila ideja da želim da letim, ali na kraju nisam upisala akademiju, već sam letenje završila privatno. Kasnije sam upisala Saobraćajni fakultet, smer vazdušni saobraćaj i eto sada sam tu gde jesam – rekla je ona.

Školu letanje je završila za godinu dana, a kada je dobila dozvolu za letenje, ističe da je to bio fantastičan osećaj.

- Kada imaš tu moć u svojim rukama da podigneš jednu takvu mašinu i kada je ceo svet pod tvojim nogama, stvarno je sve izuzetno lepo.

Zaista volim to što radim. Mnogo mi je lepo kada letim, jer imam osećaj slobode. Kada sedneš u tu mašinu, osećaš da možeš da odeš gde god poželiš. Nemaš nikakva ograničenja. Lep mi je osećaj kada sam iznad oblaka zato što to izgleda kao da se voziš u brodiću koji plovi po nekoj mlečnoj reci. To je moćan osećaj – kaže ona.

Letove nema svaki dan, pošto je još uvek na obuci za profesionalnog pilota i velika joj je želja da to jednog dana i ostvari.

- Da bih mogla da prevozim putnike, moram da završim celokupnu obuku, koja ima nekoliko nivoa i stepena dozvola. Ja mogu da sednem da letim sama, ali ako hoću time profesionalno da se bavim, onda moram da imam određeni broj časova naleta, da prođem određene obuke...

Ne letim svaki dan. Imam jako puno obaveza, a sada sam još upisala i master. Imam obaveze i oko firme, pa i svoje đake, jer sam instruktorka teorijske nastave. Kada uklopim sve to i ako pronađem vremena za sebe, tek tada mogu malo da letim. To nije ništa specijalno određeno, već kada ja uspem da se organizujem – kaže Sara.

Smatra da osoba koja radi kao pilot mora da bude dobro organizovana, samokritična i da ima puno samopouzdanja.

- Ako osoba nije samokritična i ako je previše sigurna u sebe tu uvek leži neka opasnost. Mora da se nađe neka zlatna sredina. Takva osoba mora da bude vredna, uporna i da ima dobre reflekse. Takođe mora brzo da razmišlja i da se dobro snalazi u postoru – kaže ona.

Svaki njen radni dan je drugačiji, a čini se da joj obaveza ne manjka.

- Ja nešto isplaniram, ali uvek ispadne drugačije. Evo na primer, jedan dan sam isplanirala da dođem na posao, da završim neke obaveze u gradu, da odem do banke, da se nađem sa nekim ljudima na sastanku, pošto nam je firma još uvek mlada i u razvitku.

Potom sam otišla u Dobanovce, jer su nam tamo sva dešavanja. Tamo se događaju letenja, ljudi stalno dolaze. Otišla sam sa namerom da završim neku papirologiju u kancelariji, međutim desilo se to da je iskrsao let za Trebinje.

Tako da sam sa tatom otišla u Trebinje na dva dana i zato uvek moram da imam spremljene stvari tamo, kao što su rezervna garderoba i komplet sa ličnu higijenu, jer nikada ne znam gde ću tog dana da završim. Svaki dan je drugačiji, dešava se nešto novo, upoznajem nove ljude, radim nove poslove. Nikada mi nije isti dan, što je savršeno, jer mi nikada nije dosadno.

Piloti su takvi. Većina su živahni i spremni za akciju. Uživam u tome i ta akcija me pokreće. Ne bih mogla po ceo dan da sedim u kancelariji da nešto radim za kompjuterom – iskrena je Sara.

Kaže da su svi iz njenog okruženja ponosni na nju i na sve ono što je postigla, posebno njeni roditelji.

- Tata me je učio, bio mi je instruktor i naravno da je ponosan na sve ono što sam ja postigla u životu.

On mi je i mentor, što se tiče života i posla. Tu je i mama koja me u svemu podržava. Drugovi takođe. Svi vole da se hvale da im je drugarica pilot. Meni je to sve manje-više normalno.

Ne volim da pričam o tome, već prvo volim da me ljudi upoznaju, pa tek onda na kraju kažem čime se bavim. Nije baš uobičajno da žena bude pilot, bar ne kod nas. Zato svi i reaguju sa tolikim oduševljenjem – kaže ona.

Priznaje da momci imaju gard da joj priđu, ali da ona smatra da za tim nema potrebe jer je ona kao i svaka druga osoba.

- U principu imaju mali strah da mi priđu. Osim ako nisu baš uspešni momci i ostvareni, onda im je to sasvim normalno. Ali ovi što su naših godina i nisu svi uspešni i ostvareni, pa izvestan gard postoji. Ja sam u principu osoba kao i svaka druga, samo imam malo drugačije zanimanje i to je to – rekla je ona.

Kako je svaki dan u njenom poslu drugačiji, imala je situacije u kojima je uživala, ali i gde se na trenutak malo i uplašila.

- Desilo se jednom da sam letela sama i da mi je zablokirao brzinomer. Nisam mogla da očitam tačnu brzinu. Nisam se baš ni uplašila, ali mi nije bilo prijatno. Nakon toga sam samo sletela i nisam htela da nastavim let dok se sve to neproveri.

A najviše sam uživala u jednom povratku sa Mokre Gore gde su letela dva helikoptera, jedan pored drugog. Bilo je mnogo lepo jer je podsećalo na one motoriste koji se voze jedan pored drugog, pa uživaju u vožnji. E pa ovo je izgledalo baš tako. To mi je bio baš lep prizor, jer je u tom momentu padao i sneg – kaže ona.

Turiste do sada nije vodila u panoramsko razgledanje, ali se unapred raduje tome, jer će od sledećeg leta i tu aktivnost dodati na svoj spisak mnogobrojnih obaveza u kojima Sara neizmerno uživa.

Ističe da se situacija u praksi, što se tiče žena pilota svakodnevno menja i to na bolje.

- Mnogo kompanija sada dosta insistira upravo na ženama pilotima. Prvo zbog polne ravnopravnosti, a drugo zato što su žene sitnije, pa su neke kompanije izračunale da ako zaposle samo žensku posadu, da imaju velike uštede u troškovima.

Kada se prevede na veliki broj letova i pređenih kilometara to su zaista velike uštede, iako je samo u pitanju razlika od nekoliko kilograma – kaže ona.

Ima velike planove za budućnost i planira da i dalje vredno radi kako bi ih što pre ostvarila.

- Moja velika želja je da prevozim hitni medicinski transport helikopterom. To mi je cilj, ali će mi trebati vremena da stignem do tog stadijuma. Potrebno je jako puno iskustva za to.

Isto tako bi volela da učestvujem u snimanju filmova, pošto je helikopter potreban za mnogo stvari. Da bi prevozila glumce, potrebno mi je isto tako mnogo iskustva, pošto su to zahtevne tehnike pilotiranja koje ti moraš da ispuniš da bi se snimili neki kadrovi.

Postoje i dronovi ali oni još uvek ne mogu da zamene helikoptere – kaže ona.

Svakodnevno radi sa tatom za kojeg je već naglasila da joj je veliki uzor i mentor u poslu. Ističe da nije povlašćena nimalo, već da se čak od nje očekuje i više.

- Kada je pitanju posao, hoće da sasluša moje mišljenje i savete, pošto se ja bavim i nekim drugim poslovima koje on ne radi.

Bavim se održavanjem vazduhoplova, bavim se planiranjem, kada koji helikopter mora na servis i slično, on taj deo ne zna, pa sam ja tu najviše odgovorna. On je i rekao da bi bilo super kada bih ja njega na neki način i prestigla u poslu. To je prirodno da se ja više razvijem i napredujem.

Mada što se tiče letenja čisto sumnjam. Mogu da naučim puno od njega, ali mislim da je on na tom polju neprevaziđen i da je pravi mađioničar u tome što radi – ističe ona.

Kada je bila mala često je išla na letenje sa tatom, što je donekle presudilo da krene da se bavi ovim poslom.

- Prvi put sam letela helikopterom kada sam imala osam meseci i imam jednu jako lepu fotografiju iz tog perioda. Kad god je bilo prilika, tata nas je vodio na letenje. Zato sam i postala ovo što jesam. To je za mene postalo potpuno prirodno okruženje i nikada se nisam plašila – kaže ona.

Priznaje da je najkorisniji savet koji joj je tata dao taj da uvek tokom leta bude smirena.

- Uvek me je savetovao da budem smirena. Čak iako mi se helikopter raspada isticao je da uvek budem smirena i da se kontrolišem. Tako je u svakom poslu. Ništa ne može da se uradi u afektu. Nikada nagle reakcije nisu dobre. Naravno da moraš i brzo da reaguješ ali ipak moraš da održiš neku smirenost – zaključuje Sara.

(A.Tašković - a.taskovic@telegraf.rs)