Nikola je mogao da ima sve, sada nema ništa! Žena narkoman na ulici, dete oduzeto, a on na odvikavanju: Pristao je da nam priča o svemu (VIDEO)
Nikola je vodio svoj karate klub preko 10 godina dok nije, kako kaže "upropastio sve to"
Nekadašnji instruktor karatea i vlasnik jednog takvog kluba, Beograđanin Nikola M. (36) mogao je da ima sve, uspešnu karijeru, posao koji voli i zdravu porodicu. Ali od svega toga, ostalo mu je ništa. Žena mu je narkoman, negde na ulici, dete su mu oduzeli, a on se poslednjih osam meseci leči od heroina.
Jedna od onih priča o kojima svakodnevno čitamo i kojih ima svuda. Samo što se ova dešava ovde u Srbiji.
Sve je počelo kao šala, uz društvo je pušio po koji "džokavac" i onda je vremenom počeo da gubi kontrolu.
- Sa 14 godina sam krenuo sa marihuanom koja je bila neki uvod u moj svet drogiranja. Nakon toga sam nastavio sa ekstazijima, pa sa LSD-jevima... U početku je sve to moglo da se kontroliše. Već sa 17,18 sam prvi put probao heroin i od tada do danas traje problem sa heroinom. Kako je vreme odmicalo, shvatio sam kako su mi stvari izmakle kontroli i da sam polako postao zavisnik, jer telo je zahtevalo svoju dozu - priča štićenik "Zemlje živih" Nikola sa gorkim kajanjem u glasu.
Nikola je vodio svoj karate klub preko 10 godina dok nije, kako kaže "upropastio sve to".
- Posle toga radio sam poslove obezbeđenja, pratnje novca, dok nisam upropastio i to. Prešao sam na moleraje i crnu bravariju, dok nisam upropastio i to, kako to već ide kod nas narkomana. To su legalni poslovi, ali je to manje-više bila neka vrsta fasade za ono što se radilo posle posla. Bilo je bitno samo da na bilo koji način dođem do onoga što mi je jedino neophodno, a to je da odem da uzmem svoju dozu. Onda je krenulo po inerciji, radio sam što sam morao da radim - iskren je Nikola, ali sa pauzama da uhvati dah da bi mogao da nastavi.
Posle svega, potražio je pomoć u Zajednici "Zemlja živih" u Čeneju gde boravi poslednjih osam meseci i gde je dočekao našu ekipu.
A da od goreg može gore, poverio nam se posle snimanja, rekavši nam da ne zna gde mu je žena i da mu je dete oduzeto. Rođeni brat koji mu je pomogao da dođe na lečenje, prijavio ga je dan pred ulazak u zajednicu Centru za socijalni rad koji mu je oduzeo dete. Ćerkica je, u međuvremenu, dodeljena na staranje njegovom ocu.
Zbog nje i zbog sebe, on je rešio da da sve od sebe da izdrži da sa imanja u Čeneju izađe zdrav.
Mi mu to od srca želimo, a na kraju nismo odoleli da ga ne pitamo šta bi poručio svima koji imaju isti problem:
- Poručio bih im da se spašavaju dok je još vreme i da postoje mesta na kojima mogu da pronađu pomoć, a da to nije samo supstitucija ili ono što država radi, da nas sa jedne droge skida drugim drogama, nego da dođu u zajednicu i da osete moć života.
(Slađana Vasić - s.vasic@telegraf.rs)