Svaki čovek ima pravo na život, slobodu i sigurnost: Ko su najranjivije grupe u Srbiji i kako rešiti ove probleme?

Danas je 67. Međunarodni dan ljudskih prava, Srbija ga obeležava nizom aktivnosti

Međunarodni dan ljudskih prava, obeležava se danas širom sveta, 67. godinu za redom, kao podsetnik da svaki čovek ima pravo na život, slobodu i sigurnost.

Cela istina o Malali, najmlađoj dobitnici Nobelove nagrade za mir: Hteli su da je ubiju, bori se za devojčice, a retko ko zna ko je njen otac (VIDEO)

Preporučujemo

Obeležavanje je počelo 1950. godine, dve godine nakon što je je 10. decembra u UN potpisana Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima. U njoj je istaknuto da su ljudska prava univerzalna i da ne zavise od nacionalne, državne, ideološke, socijalne i kulturne pripadnosti.

Tim dokumentom se štite građanske, političke, ekonomske, socijalne i kulturne slobode i prava čoveka - od prava na život i slobodu do prava na dostojanstvo, privatnost, socijalnu sigurnost i udruživanje.

U okviru Saveta Evrope 1950. doneta je Konvencija o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda koja, pored osnovnih prava, ustanovljava i mehanizme zaštite i nadzora nad njihovim ostvarivanjem.

SLOŽENI MOZAIK SRBIJE

Srbija se pridružuje obeležavanju tog dana, a danas će biti održan niz aktivnosti tim povodom.

Kancelarija za ljudska i manjinska prava Vlade Srbije organizuje Sajam "Složeni mozaik Srbije" koji će se održati u hali pet Beogradskog sajma. Na Sajmu će učestvovati predstavnici državnih institucija, nacionalnih saveta nacionalnih manjina, organizacija civilnog društva, turističkih organizacija i drugi. Svečanom otvaranju prisutvovaće ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Ðorđević, ministar odbrane Aleksandar Vulin...

Sajam se organizuje u saradnji sa nacionalnim savetom mađarske, slovačke, češke, romske, crnogorske, nemačke, bugarske, rumunske, hrvatske, bunjevačke, rusinske, ukrajinske, vlaške, makedonske, grčke, nemačke i aškalijske nacionalne manjine, koji će na svojim štandovima predstaviti kulturnu baštinu.

U okviru kulturno-umetničkog programa nastupiće nacionalni ansambl KOLO i kulturno-umetnička društva koja će izvoditi tradicionalne igre i pesme. Sajam je otvoren od 10 do 17 časova, a ulaz je besplatan.

Ministar državne uprave i lokalne samouprave Branko Ružić poručio je juče da Međunarodni dan ljudskih prava - 10. decembar - predstavlja priliku da se jasno pošalje poruka o značaju zajedničke borbe protiv netolerancije i ekstremizma kako bi svaki građanin i građanka imali ista prava i jednake šanse za život.

RANJIVE GRUPE

U Srbiji su posebno ranjive grupe žene i deca žrtve nasilja, osobe sa invaliditetom, Romi i Romkinje, starija i LGBT populacija, saopšteno je iz kabineta Zaštitnika građana Zorana Pašalića.

- Oružani sukobi, unesrećene žrtve terorističkih napada i kolone migranata i izbeglica, skoro sedam decenija od usvajanja Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima UN, predstavljaju najpotresnije slike savremenog sveta - navodi se u saopštenju.

Talas migranata i izbeglica su pojave iz tog talasa koje su vidljive i u Srbiji, navodi Pašalić i dodaje da se osim toga, suočavamo i sa višegodišnjim problemima građana u ostvarivanju njihovih prava.

OEBS: Izazove ljudskih prava ublažiće ispunjavanje obaveza

Predsedavajući OEBS-a Ignasio Sančez Amor povodom Međunarodnog dana ljudskih prava izjavio je danas da najveći izazovi ljudskih prava sa kojima se svet suočava mogu da budu ublaženi ukoliko se obezbedi da se međunarodne obaveze verno sprovode.

Sančez Amor koji je i član španskog parlamenta i izvestilac Komiteta parlamentarne skupštine za demokratiju, ljudska prava i humanitarna pitanja, rekao je da bi na osnovu usvajanja Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima pre 69 godina, države trebalo da se prisete obaveza sa kojima su bile saglasne i u Univerzalnoj deklaraciji i u dokumentima OEBS-a.

- Ne uspevamo da ispunimo naše obaveze, sa liberalnim državama i autoritativnim trendovima koji postaju ''novo normalno''. Ne možemo da prihvatimo ovo kao regularni deo međunarodne političke slike, tako da na današnji dan, Međunarodni dan ljudskih prava, trebalo bi da analiziramo naše međunarodne obaveze i odlučimo da ih verno primenimo krećući se napred - rekao je Sančez Amor, navodi se u saopštenju OEBS-a.

KLJUČ JE U OBRAZOVANJU

On je naglasio da bi međunarodna zajednica trebalo da "svaki dan radi na obezbeđivanju potpune implementacije fundamentalnih sloboda od kojih su mnoge rutinski narušene".

- Videli smo, na primer, praksu kao što je trgovina robljem da se vratila u naša društva, što je nešto što nikada ne smemo da prihvatimo da tolerišemo - rekao je on.

Izvestilac Komiteta i član kiparskog parlamenta Kiriakos Kiriaku Hađijiani istakao je da je obrazovanje ključna obaveza ljudskih prava koja je prečesto zanemarena.

- Obrazovanje je od vitalnog značaja u današnjem svetu i veliki je razlog za brigu to što 100 miliona dece širom sveta ne ide u školu. Milioni drugih primaju neadekvatno obrazovanje nakon koga im nedostaje neophodno znanje. Na današnji međunarodni dan ljudskih prava, želeo bih da podsetim da su se naše države saglasile da je princip obrazovanja ljudsko pravo. Vreme je da u potpunostio implementiramo ovu obavezu univerzalnog obrazovanja - rekao je on.

On je, kako se navodi u saopštenju, dodao da bi poboljšanje pristupa obrazovanju doprinelo učenju o toleranciji i poštovanju ljudskog dostojanstva.

- Neophodno je da poštovanje ljudskih prava danas kroz sistem edukacije bude negovano u svim državama - poručio je Kiriaku Hađijiani.

TRIBINE O LJUDSKIM PRAVIMA I U JAGODINI: Nasilje vezano za karakter

Povodom Međunarodnog dana ljudskih prava, 10. decembra, u Jagodini i Ćupriji, održane su tribine, na kojima su učestovali socijalni radnici, psiholozi, prestavnici policije, tužilaštava, nevladinih organizacija... Na tribinama su ocenjeni efekti primene novog Zakona o sprečavanju nasilja u porodici i date sugestije kako sprečiti nasilje koje, kako je rečeno, "nije samo fizičko, već i psihičko, seksualno i ekonomsko i koje je opasno po celo društvo".

- Novo zakonsko rešenje predstavlja dobar iskorak u pravnom smeru, ali u borbi protiv nasilja još mnogo treba da se institucionalno radi - ocenila je socijalni radnik Centra za socijalni rad u Ćupriji Dragana Milojević.

Pravnica Autonomnog ženskog centra iz Beograda Dijana Malbaša je ocenila da Zakon o sprečavanju nasilja u prodici "reguliše prevenciju koju do sada nismo imali i ovim aktom se šalje poruka da našilje nije dozvoljeno".

Za psihologa iz Ćuprije Vesnu Mirković, je "najteže spasiti žrtvu od same sebe" i "zato je potrebno da se žrtve osnaže, da im se podigne svest ali i da im se pruži svaka vrsta pomoći". Ona je istakla da je "teško, da spoljna sredina prepozna nasilnika jer su neki vrlo rafinirane osobe, inteligentne i obrazovane".

- Nasilje pripada karkteru, a ne inteligenciji, a karakter se formira do četvrte, pete godine života. Zato se ovakav oblik ponašanja uči ili se na njega navikava, pa je porodično nasilje opasno po celo društvo - rekla je Mirković.

Na području Policijske uprave (PU) u Jagodini, koja pokriva šest opština Pomoravskog okruga: Jagodinu, Chupriji, Despotovac, Paraćin, Svilajnac i Rekovac, od primene zakona, "prijavljeno je 811 slučajeva sa elemntima narušenih porodičnih odnosa", izjavila je policijska inspektorka PU Jelena Jonić.

Tribinu u Jagodini organizivala je PU a u Ćupriji Narodna biblioteka "Dušan Matić".

(Telegraf.rs / Tanjug)