Dušan je bio navijač, lud za utakmicama, a onda je počeo da navija samo za HEROIN: Ovo je njegova ispovest (VIDEO)

- Nismo mogli da zamislimo izlazak bez Trodona - priseća se on

Jedan od onih koji ne odustaje iako je posrtao dva puta, Dušan S. (32) iz mesta u blizini Novog Sada rešio je da ovoga puta istraje i više nego ikada odlučan, u borbi protiv narkomanije. Njegovo životno putešestvije je malo drugačije od onih koji su konzumirali droge u školskom dvorištu ili tami disko-kluba, ali ništa lakše za njega i njegove roditelje koji su svašta prošli sa njim.

Ispovest Đorđa iz Zemlje živih: Otac mi je rekao "Verujem ti da voliš ženu i dete, ali malo više voliš heroin. I bilo je tako"

Preporučujemo

Žena mi je negde na ulici, na heroinu je! Ja ću ovde dati sve da izdržim. Zbog ćerkice! Posetili smo "Zemlju živih", gde je svaka priča teža od prethodne (VIDEO)

Njegov narkomanski staž je podugačak, za 12 godina susreo se sa svim vrstama opijata i različitim ustanovama kojima se obraćao za pomoć. Samo tri puta je pokušavao u "Zemlji živih", tačnije, sada je treći put u zajednici u Čeneju gde je već 21 mesec.

- Sve je počelo negde još od srednje škole. Voleo sam da idem na utakmice i bilo nam je nekako normalno da, u tom periodu do 2005. godine, idemo na utakmice i uzimamo Trodone. Nismo mogli da zamislimo neki izlazak bez njih. U početku je bilo samo vikendom ili kad je neka utakmica, posle svaki vikend, pa svake srede, svaki drugi dan i polako sam shvatio da sam u velikom problemu - otvorio nam se Dušan koji sada izgleda kao potpuno zdrav mladić koji se bavi sportom.

Boravak u prirodi i redovne radne obaveze učinile su ga veoma vitalnim i bez manjka elana, pa se nerado prisetio svega što je preživeo. Na pomen o krizama, samo je uzdahnuo i rekao da ne želi da iznosi detalje, ali da samo on zna kako mu je bilo.

- Imao sam prave krize. Posle nekog vremena majka je primetila da imam problem i tad sam prvi put otišao na privatnu kliniku na lečenje, ali nije urodilo plodom.

Više nije bio preterano pričljiv, ali nam je na brzinu spomenuo da je posle završene srednje škole prešao na heroin i da je u nekom trenutku svog "pakla" čuo za "Zemlju živih".

- Pošto je iz mog kraja i otac Branko Ćurčin koji rukovodi celim projektom, moj otac ga poznaje. Obratio mu se za pomoć i te 2010. sam prvi put ušao u "Zemlji živih".

Kako se teško nosio sa autoritetom i izolacijom jer je sa tadašnjih 25 godina došao sa ulice, nije dugo izdržao, ni prvi, ni drugi put. Sada je tamo skoro dve godine, što je neki minimum za uspešno izlečenje. A radne obaveze i boravak u prirodi, daleko od gradske buke, telefona i poroka, učinile su ga, ne samo na oko privlačnim mladićem, već ga i naučile nečemu.

- Mnogo sam smireniji, svestan sam svoje situacije. Sada mogu da saslušam nekog, a da ne odgovorim i ne reagujem na prvu. Nisam primećivao, ni shvatao da je porodica najbitnija u životu.

(Slađana Vasić)