Oni već 140 godina čuvaju najznačajnije mesto društvenog života od doba Obrenovića do Drugog svetskog rata (FOTO)

Ali, u vreme komunizma pojavila se ideja da sve to treba porušiti jer je ruglo sela

Stotine ljudi tiskaju se crkvenim dvorištem, svečarska je atmosfera, čuje se dečiji smeh i dozivanje rođaka da je vreme da sednu za sofru. A ručak je za čak tridesetak familija odjednom, pride i gosti iz drugih sela. Sredina je 19. veka, ovo je slava sela, svi meštani su za jednom sofrom - svako u svojoj sobrašici.

Mnogi pravoslavci prave veliku grešku tokom posta, a da toga nisu ni svesni

Preporučujemo

Sobrašice, to su drvene kućice, sofre pokrivene krovom, koje su uvek građene u porti seoske crkve. Naziv su dobile po slovenskoj reči sobiranje, što znači okupljanje. Građene su pre oko vek i po, a najviše ih je sačuvano u selu Lužnice kod Kragujevca, čak 21. Proglašene su za kulturno dobro od izuzetnog značaja.

- Ove sobrašice su nastale u drugoj polovini 19. veka, odmah nakon izgradnje crkve Uspenja presvete Bogorodice 1876. godine. Gradnja je počela sa svih strana oko porte, dvorište je sobrašicama potpuno opasano. Gradile su ih zadruge jer su ljudi živeli u zadrugama, i po tome su specifične. Svaka familija imala je svoju sobrašicu, a siromašnije su se udruživale i zajedno gradile. Objekti su tipski isti, ali su se razlikovali po tome od čega i kako su pravljeni, odnosno od toga kakvo je imovinsko stanje domaćina. Razlikovale su se u obradi ukrasa, debljini i kvalitetu stubova. Većina je pod jednim krovom - objašnjava Jelena Munjić, etnolog Zavoda za zaštitu spomenika kulture Kragujevac.

Na dužim stranama sobrašice su klupe, a između njih je sofra, niži sto, sa kog se jelo. Neke sofre danas su još očuvane, neke ne. Još postoje stubovi i grede stare po 140 i više godina, koji "pamte" Prvi srpsko- turski rat između Osmanskog carstva i Kneževine Srbije, drvo koje je u šumi posečeno za života kneza Milana Obrenovića. Deo stolarije je zamenjen u ranijim konzervacijama i restauracijama.

- Sobrašice, poznate i kao trpezari, služile su za okupljanje meštana koji su tu prilikom seoskih svetkovina dočekivali rođake iz okolnih krajeva. Slavili su ovde, a ne kod svojih kuća, jer su u pitanju slave koje pripadaju svima u selu. Ipak, ovde su slavljena i krštenja i venčanja. Ceo tadašnji društveni život na selu u 19. veku odvijao se pod sobrašicama. Tako je bilo sve do Drugog svetskog rata. Posle toga skoro da nisu upotrebljavane - objašnjava Mirko Veljković, prvi čovek mesne zajednice Lužnice.

- Svake godine, nedelju dana pre Velike Gospojine, crkvene slave, svako bi otišao do svoje sobrašice, očistio je i pripremio. U vreme svetkovine kuće u selu bile su poluprazne, a crkva i dvorište puni. Deda mi je bio sveštenik, pa neke stvari o tome znam. Bio je običaj da domaćin iz svoje sobrašice odvede svoje važne goste u komšijinu sobrašicu, pa onda komšijini dođu kod njega. Tako su se ljudi upoznavali, razmenjivali znanja, ali su to činili i da bi se potrošila sva hrana. Slavilo se po ceo dan. Ali, u vreme komunizma pojavila se ideja da sve to treba porušiti jer je ruglo sela. Zabranjeno je familijama da održavaju svoje sobrašice jer je država bila izričita da samo ona to sme da čini. Tako su počele da propadaju - objašnjava Mirko Veljković.

Zavod za zaštitu spaomenika kulture Kragujevac ove će godine zaokružiti radove na obnovi sobrašica. Zoran Jaglić, projektant konzervatorsko- restauratorskih radova kaže da će posle toga najbitnije biti redovno održavanje krovne konstrukcije i premazivanje drveta vodoodbojnom zaštitom.

- Restauriranje smo radili oponašajući tehnike obrade iz 19 veka. Danas malo koji majstor ima dodira sa takvom obradom materijala, uglavnom se sve radi mašinski. Mi smo koristili savremene metode rezanja građe, ali obrađujemo sve konstruktivne elemente ručno da bi oponašali stare graditelje. Za izradu sobrašica korišćena je uvek hrastovina, kao najkvalitetnije drvo- kaže Jaglić.

Cilj resturacije nije samo sačuvati vek i po tradicije, već i da sobrašice budu korišćene tokom slava i manifestacija.

(Marija Raca)