Ispovest Đorđa iz Zemlje živih: Otac mi je rekao "Verujem ti da voliš ženu i dete, ali malo više voliš heroin. I bilo je tako"

- Svaki put kada sam uspostavljao fazu apstinencije, ja sam patio i čekao kada ću opet početi. Kada mi je sve bilo potaman, uvek sam bio nekako nezadovoljan, ali to je ta neka praznina koju herion ostavlja - kaže ovaj mladić

Nekome život ne da nijednu šansu, nekome da jednu, a neko ima više sreće. Taj neko je upravo Đ. P. (36) iz Smederevske Palanke, štićenik zajednice "Zemlja živih" koja kroz rad i molitvu pomaže onima koji se bore sa zavisnošću od droga. Ekipa "Telegrafa" upoznala ga je baš na imanju u Čeneju, a on je bio jedan od prvih koji je želeo da sa nama podeli svoju životnu priču kao primer drugima.

Žena mi je negde na ulici, na heroinu je! Ja ću ovde dati sve da izdržim. Zbog ćerkice! Posetili smo "Zemlju živih", gde je svaka priča teža od prethodne (VIDEO)

Preporučujemo

Njegovo putešestvije ni po čemu se ne razlikuje od drugih koji imaju isti problem, ni po načinu na koji je počelo, ni po iskušenjima kroz koja je prolazio, ni po tome, ko je zbog njegovih problema ispaštao, ali je drugačija po onome što je on naučio na tom trnovitom putu i po tome šta je sada postao.

Radoznalost je i ovog puta bila uvod u svet narkomanije. Tipična priča, on i drugar želeli su da probaju marihuanu u prvom razredu srednje škole. Naizgled bezazleno "pušenje džointa" jer nije bilo redovno, vrlo brzo se otelo kontroli.

- Od vikendaškog konzumiranja to je brzo preraslo u svakodnevno. Pušio sam travu i pio alkohol svaki dan. Ubrzo sam se ostrastio i posle godinu dana sam probao trodone i  dopao mi se osećaj... Ubrzo je na red došao i heroin, i prvi put sam ga probao intravenski. Dugo sam razmišljao kako od tog momenta kao da sam pronašao sebe - otkriva Đ.P.

Bez imalo ustručavanja nam je rekao kako se nije odmah "navukao", ali da ga je sve više vuklo da proba i druge stvari poput ekstazija, spida i kokaina idući na tehno i trens žurke. Period do kraja srednje škole mu je prošao u, kako kaže, manje-više vikendaškom konzumiranju težih droga dok je radnim danima pušio marihuanu.

- Još uvek sam uspevao da sakrijem od roditelja, mada je majka nešto primetila, ali je otac nju optužio da donosi probleme s posla kući, pa je to nekako tad prošlo.

Sličan se sličnom raduje

Već kad je upisao fakultet, postalo je evidentno da se nešto dešava sa njim.

- Probao sam da uzimanje svedem na mimimun i to mi je pošlo za rukom prvih godinu dana. Međutim, slični ljudi sa sličnim afinitetima se lako pronađu. Tako sam i ja tamo našao ekipu ljudi sa kojom sam konzumirao droge. Uzimanje se otelo kontroli, retko sam odlazio na fakultet i nisam više mogao da se oporavim od svakodnevnog uzimanja heroina i spida.

Tada je, priseća se, postalo previše očigledno da ima problem sa drogama. Bio je fizički iscrpljen i ispijen. Obnovio je godinu i vratio se u rodni grad sa idejom da proba tamo da se smiri i da očisti zaostale ispite, ali tamo je počeo da se drogira nikad jače.

- Bila je navala heroina te 2004. godine i postajem ozbiljan heroinski zavisnik. Kao i većina narkomana potpuno sam svoju porodicu "isisao". Uzimao sam sav novac i zlato iz kuće. Pri tom sam i prodavao, posredovao i završavao ljudima drogu. Vremenom mi je trebalo sve više, sve je bledelo u meni, ostao je samo taj instikt i potreba da imam tu dozu. Na sreću, nisam činio teža krivična dela, ali sam imao problema vezano za posedovanje i prodaju droge...

Od tada uopšte nisam uspeo da se spasem sve do dolaska u čenej u "Zemlju živih".

Svi su bili žrtve poroka

Poslednjih 13 godina praćeni su raznim lečenjima. Više puta je uspostavljao fazu apstinencije kada je uspevao da "se skine" i pio je blokatore. U jednoj od tih faza upoznao je bivšu suprugu i sve je krenulo lepo. Imao je i dobar posao, ali nikakao nije uspevao da se reši problema zavisnosti.

- Svaki put kada sam uspostavljao fazu apstinencije, ja sam patio i čekao kada ću opet početi. Kada mi je sve bilo potaman, uvek sam bio nekako nezadovoljan, ali to je ta neka praznina koju herion ostavlja.

Sa ženom je bio šest godina, od čega dve i po u braku, ali pošast je pobedila.

- Sve vreme je ratovala sa mnom i na sve načine je pokušavala da me otrgne. Međutim, problem je toliki da je i otac umeo da mi kaže: Ja verujem da ti voliš svoju ženu i svoje dete, ali malo više voliš heroin. I zaista je bilo tako - sa tugom i kajanjem u glasu priča ovaj mladić i dodaje: 

- Kad smo dobili dete nije mogla više da izdrži. Video sam strah kod nje, toliko sam loših stvari uradio da nije znala više šta da očekuje i razveli smo se.

Malo je falilo da krene putem bez povratka nakon toga, ali nije se dao...

- Onda sam se još šest, sedam meseci drogirao nikad jače. Rešio sam da se drogiram do smrti i da odem na neku metadonsku ili bufrinofinsku supstituciju, praktično da se legalno drogiram jer više nisam imao ni volju ni želju za životom, sve mi je bilo ravno. Nakon razvoda je usledio moj kompletan emotivni krah i u zadnjem momentu sam napravio preokret - u dahu kaže Đ.P.

Potpuno slomljen došao je u "Zemlju živih", u kojoj je već sedam meseci. Za to vreme nije, kaže, pipnuo drogu, niti popio ikakav lek.

- Spoznao sam istinski sebe i nadam se da ću uspeti da pobedim svoju bolest. Mislim da je to najbolja odluka koju sam mogao da donesem - zaključuje sada već krupan i na oko zdrav tridesetšestogodišnji muškarac.

Zatečeni iskrenošću i pokajanjem koju smo osetili dok je sa nama pričao, ostavili smo ga u oazi mira da u prirodi i molitvi "pobeđuje svoje poslednje demone" i poželeli mu da do kraja istraje i ubrzo spokojan prati odrastanje svoje mezimice.

(Slađana Vasić - s.vasic@telegraf.rs)