Otišli smo da potražimo Jatagance u delu Beograda koji svi zaobilaze: Slobodan nam je otkrio tajnu kakvi su oni zapravo bili i gde su sad (VIDEO) (FOTO)

"Senke nad Balkanom" su oživele interesovanje za starim Beogradom, a pored gospode, gospodara, velikih tema i misterija, u prvi plan je ušla sirotinja. Upravo njih smo pokušali da pronađemo, jer sada je možda poslednja šansa da nađemo nekoga ko je rođen ili poznaje lično nekoga ko je stasao u Jatagan mali

Svako ko je odrastao u strahu da će ga starija deca nalupati na igralištu sada tvrdi kako je ponikao iz opasnog kraja. I ja sam odrastao u "opasnom kraju opasnog grada", ali u tom mom kraju bio je asfaltiran teren za basket, imali smo struju, vodu, ulicu, parno grejanje kada ga niko na teritoriji Beograda zbog sankcija nije imao. I pored ubica, "mafijaša" devedesetih, niko nikada neće snimiti film o mom naselju jer nismo imali taj šarm kao antiheroji najpoznatijeg balkanskog divljeg naselja. Zbog toga želim da pronađem nekoga ko je ponikao tu.

Čuli ste za braću Jerković, ali SIGURNO NE ZNATE KAKO SU MEDAKOVIĆ I DUŠANOVAC DOBILI IME!

Preporučujemo

U potragu za Jatagan malom valja poći uz gomilu pročitanih tekstova o ovom urbanističkom fenomenu. Tu možete pronaći šturu istorijat i okvirnu lokaciju divljeg naselja, ali najbolje je otići direkto do Veterinarskog fakulteta. Što? Od Veterinarskog i od Franša, priljubljena uz severnu ivicu brda, prateći potok koji i dan-danas kanalisan teče ispod autoputa, pa sve do današnje Gazele prostirala se Jatagan mala.

Jatagan mala je nekoliko puta bila rušena i raseljavana. Prvi put tokom Kraljevine, poslednji put kada je izgrađen autoput. Posred male danas se prostire najvažniji evropski put. Iznad je zapušten park ispod Kliničkog centra i iza Veterinarskog fakulteta. Tu je 2008. pronađeno obezglavljeno telo Smaila Tarića. Mesto skrivanja tela dostojno je popularne serije. Danas se tu nalazi štala veterinarskog fakulteta.

Tu je jedna dugačka baraka, očigledno naseljena, ali nam niko nije odgovorio na pozive. Prolaznica koja šeta psa kaže da ne zna za Jatagan malu.

- Ne gledam seriju- skoro da se izvinjava - ovde neko živi, ali šta je sa naseljem i gde je ono sada ne znam.

Internet zna pa je sledeća lokacija je Marinkova bara. Ulica Peke Pavlovića vodi ka Centralnom groblju. Uličice koje je seku načičkane su pitomim straćarama, udžericama i ostalim arhitektonskim čudima divlje gradnje.

U Tipografskoj ulici srćemo klinca koji popravlja kola. Seriju ne gleda, rođen je posle 1990. i upućuje me na komšiju. I tu mi čika Milan prvo kaže da neće da se snima, i još mi kaže kako su njegovi roditelji u Marinkovu baru došli iz Jatagan male. Živih Jataganaca nema, a ni njihovih potomaka. Milan mi kaže da je radio u Narodnom pozorištu, da je ogorčen na dramske umetnike i šalje nas da pronađem njegovog ispisnika koji može da nam kaže nešto o Jatagancima.

Traženog čoveka nismo našli i sada se vrtimo po ulicama Jaše Ignjatovića, Đakona Avakuma i Despota Uglješe. Ovaj deo je naseljen izbeglicama sa Kosova. U pekari nam kažu da odemo do čika Slobe, on drži frizeraj "odkad-ikad". Iako su mu sa podpadala slova sa naziva firme, iako moramo da se sagnemo kako bi smo ušli u malenu prostoriju sa dva stolice ispred ogledala, iako je vreme tu stalo početkom osamdesetih, dočekuje nas ljubazni Gospodin (toliko prijatan da sam namerno upotrebio veliko G).

- Ja sam ovde od '78... tako je zvali su ih Jataganci. Poznavao sam ih sve. Sada više nema živih, a njihovi potomci su se odselili, ima ih i po gradu ali su stigli i do Australije - kaže Gospodin Slobodan Kočević.

Ceo ovaj potez grada Dušanovac, Marinkova bara, Jatagan mala, donji Vračar, proslavio je Ljuba Sretenović Šampion i njegov autro Dragoslav Mihajlović u knjizi "Kada su cvetale Tikve". Slobodana pitam da li su stvarni Jataganci bili nalik šarolikom svetu iz knjige.

- Oni su bili frajeri... Mangupi u stvari, ali u pozitivnom smislu. Pravi džentlmeni! Oni su pravi ljudi koji su živeli za svoj kraj. Skupljali su se oko fudbalskog igrališta, tu su im bile radnje - kaže Slobodan sa žarom u očima.

Deo Jataganaca je pored Marinkove bare odlukom prestoničkih vlasti od 1938. iseljavan u Radničku koloniju na Severnom bulevaru, odmah uz gornju ogradu Novog groblja. Zato krećemo na tu stranu u nadi da ćemo tamo pronaći još nekog Gospodina Slobu.

Stare tipske zgrade odmah privlače pažnju. Prizemlje i sprat sa dva ulaza prema ulici i dvorištu. Opet niko ništa ne zna. Svi su se doselili kasnije ili su izbegli iz Hrvatske ili sa Kosova. Razgovaram sa komšinicom koja skuplja lišće, njen muž ovde zna ljude ali nije tu.

- Kada su kuće podignute? - Ne znam tačno negde pre rata.

Jatagan mala je nikla već 1919. godine. Kažu da je naglo narasla za jednu noć (ili bar za nekoliko nedelja) kada je nekakva banka rešila da naplati hipoteke. Dužnici su ostali bez imovine, logično rešenje je bila ledina na periferiji grada. Posle je došlo još ljudi živeli su tu i prosjaci i oficiri.

Bogati Beograđani su do svojih vikendica i vila na Dedinju prolazili kroz tadašnji "karton city", najveća sramota tada nije bio život u udžerici od kartona nego u zemunici. Na Dedinju su živeli bogataši, u Jatagan mali siromasi.

Na Vračaru su poslove razvijali bakari, u Jatagan mali njihovi dužnici. U Beogradu se vodila velika politika, u Jatagan mali su imali izabrane predstavnike, a pravo glasa su imali svi. U seriji "Senke nad Balkanom" ona je stecište kriminalaca, prostitutki i sirotinje. Danas su oni i njihovi potomci postali Beogradska gospoda.

(Đ. Radivojević/djordje.radivojevic@telegraf.rs)