Znate li kako je trebalo da se zove naša valuta, a nije dinar?
Umesto dukata, dinar je zvanično uveden u Srbiji 1873. godine
Naša valuta - dinar, u stvari je trebalo da se zove srbljak. Razmišljalo se čak i o tome da kupovinu obavljamo stoparom, pet grošićem ali i frankom.
Preporučujemo
Ako kupite ovu hajdučku kolibu, dobićete na poklon plac na Suvoboru: Ovde svako nađe mir, ali mora da ispuni dva uslova (VIDEO)
Moderni vernici ni ne znaju šta je post: Priča starca Gavrila nateraće mnoge da se ozbiljno zapitaju
Istorija našeg dinara kaže da je on kao osnovna novčana jedinica, umesto dukata, zvanično uveden u Srbiji 30. novembra 1873. godine, a po Novčanoj konvenciji u Parizu 1865.
Pripreme za donošenje zakona, kao se navodi na Vikipediji, počele su kada je ministar finansija Čedomilj Mijatović, ovlašćen po kneževom ukazu, podneo predlog Projekta zakona o kovanju novih srpskih moneta, na zasedanju Narodne skupštine.
Na početku se polemisalo o nazivu, a bilo je više predloga - srbljak stoparac, stopar, pet-grošić, franak ili dinar.
Na kraju, usvojen naziv dinar, po ugledu na srpski srednjovekovni novac. Odmah zatim donet je Zakon o kovanju srpske srebrne monete srebrnjaka od pet, dva, jedan i pola dinara. Zakonom je bila predviđena izrada ukupno 6 miliona dinara, ali je od toga ostvareno svega 3,6 miliona.
Konačno, nova novčana jedinica, dinar, iskovana je u srebru 1875. godine. Ona je nosila lik kneza Milana i natpis "Milan M. Obrenović IV knjaz srpski" s prednje strane. Na reversu je bila nominalna vrednost, venac od lovorovog i hrastovog lišća sa krunom na vrhu.
Izrađeni su apoeni od 50 para, 1 i 2 dinara, u Carsko-kraljevskoj kovnici Beču, koji spadaju u najlepši i najređi srpski kovani novac.
Prvi put nаziv dinаr u srednjovekovnoj Srbiji nosio je novаc Vukа Brаnkovićа, poslednji je iskovаn u vreme despotа Đurаđа Brаnkovićа.
(Telegraf.rs)