Tragom pobune parohijana u Kragujevcu koji bi da zadrže svog sveštenika - svedočanstva vernika zašto toliko vole oca Sašu (FOTO)

"Tvoja obaveza kao vernika i domaćina je da doneses kolač u crkvu, a moja da kao Božiji sluga blagoslovim i presečem kolač. Nigde nije zapisano da moraš da platiš"

Stotine parohijana kragujevačkog naselja Beloševac, nakon što im je sveštenik razrešen dužnosti, protestuju, pišu peticije, mole za pomoć patrijarha. Tačne razloge za izmeštanje oca Saše zna samo Srpska pravoslavna crkva, a tačne razloge za takvu posvećenost svešteniku znaju samo parohijani.

Kakav je zaista život popadija u Srbiji: Svi misle da ne rade ništa, ali istina je skroz drugačija, ovo je njihova ispovest!

Telegraf je istraživao koje ljudske vrednosti treba da ima jedan sveštenik da bi bio tako nezamenjiv vernicima i tolike posvećenosti vredan.

Sve je počelo pre više od dva meseca, kada je sveštenik Saša Ognjanović razrešen dužnosti nakon 10 godina službovanja. Nezadovoljstvo parohijana je preraslo u proteste ovog meseca, a oni su kulminirali sukobom grupe vernika sa episkopom šumadijskim Jovanom, ispred crkve Svetog velikomučenika Kneza Lazara u Beloševcu. Građani su tražili odgovor zašto je sveštenik razrešen, a kada ga nisu dobili episkopu su blokirali izlazak autom iz porte. Intervenisala je i policija.

Zamerke na rad sveštenika od strane Srpske pravoslavne crkve su da nije pokazivao "minimum znanja iz bogoslovlja, bogosluženja, pojanja", da se na sve opomene oglušio, da ima propusta u vođenju crkvene dokumentacije. Svešteniku je najzad naloženo da pribavi kanonski prijem za neku od eparhija SPC koja bi ga primila.

ZNAJU ZAŠTO GA CENE I VOLE

Koliko se sveštenik Saša oglušio o propise i poredak SPC građani teško mogu pravedno da razluče, ali znaju zašto ga cene.

Goran Mijailović iz naselja Beloševac ceni oca Sašu zbog krsne slave i slavskog kolača.

NAJVEĆI MU GREH - ŠTO NIJE IMAO TARIFE

- Pre tri godine sam ostao bez posla. U maju je bio Sveti Nikola i trebalo je da odnesem kolač u crkvu. Nisam imao novac ni da kupim sveću, a kamoli da priložim za sečenje kolača. Pozvao sam oca Sašu i pitao ga da li je greh da presečem kolač u krugu porodice, jer nisam u mogućnosti da dođem. Otac Saša me je upitao da li sam bolestan ili me nešto drugo sprečava. Objasnio sam mu situaciju, a njegov odgovor je bio "Goranče, tvoja obaveza kao vernika i domaćina je da doneses kolač u crkvu, a moja da kao Božiji sluga blagoslovim i presečem kolač. Nigde nije zapisano da ti to moraš da platiš. Vidimo se sutra." Najveći njegov greh je bio što nije imao tarife - kaže Goran Mijailović.

NJEGOVO SRCE JE VELIKO

Jelena Kosovac "ne da Sašu" zbog trenutka kada joj je majka umirala i kada je sveštenik Saša bio uz nju.

- Veče pre nego što je majka preminula, on je bio kod nas. Dogovorio se sa majkom da dođe ujutru, da se pričesti. Nažalost, majka je preminula, a on je bez obzira došao jer kaže "Ja i ona smo se dogovorili". To samo govori koliko je njegovo srce i poštovanje prema ljudima - kaže Jelena.

Od Tomislava Kaljevića, koji nije mogao da prisustvuje skupovima stiglo je pismo podrške. Dok je na skupu čitano, otac Saša je plakao.

BIO SI OTVORENOG SRCA, KAO NAŠ SPASITELJ

- Bio si uz mene i moju porodicu u najtežim životnim trenucima za nas... Kada je bilo najteže, sa takvom smirenošću i sigurnošću si naš tešio i uveravao - i to će proći. I stvarno, prošlo je, uvek. Prošlo je, jer smo verovali. A verovali smo zahvaljujući Tebi. Postao si jedan od nas. Postao si sve ono čemu smo se nadali. A mi... mi smo postali jedno u kući Hristovoj, u koju si nas vratio. Moju porodicu su za samo četrnaest meseci pogodila dva smrtna slučaja najbližih

članova. Svi znamo kako je tada teško. Istupio si tad pred nas otvorena srca, kao naš spasitelj - navodi se u pismu.

- Znajući u kolikoj duševnoj i materijalnoj nedaći se nalazimo, odbio si bilo kakvu materijalnu naknadu za opela i svu pomoć koju si nam pružio. Tražio si samo jedno - da sedimo u našem domu i pričamo. Da podelimo tugu i muku. A mogao si i da tražiš novac... Ili nisi, jer ljudi kao Ti, to ne rade - deo je pisma čoveka koji je bar na ovaj način hteo da bude uz svog sveštenika.

Parohijani odani ocu Saši mole SPC za praštanje ako je njihov sveštenik negde pogrešio. U pismu patrijarhu srpskom Irineju kažu "Svetosti, zaštitite i njega i nas, Sašine parohijane, a proverite sve što treba da se proveri, onako kako crkva proverava".

NE MOGU DA PREŽALE ODLAZAK

Vernici su na skupu koji je održan jutros svom svešteniku rekli da ga podržavaju u svakoj odluci koju donese, ali da ne mogu da prežale njegov odlazak u drugu parohiju. Vladika je danas, kako kažu vernici, razgovarao sa njima i objasnio im da crkva odvajkada premešta sveštenike iz eparhije u eparhiju i oni na to ne mogu da utiču. Otac Saša Ognjanović poručio je Beloševčanima da za vreme službovanja nije načinio ni jednu grešku kojom bi ih rastužio ili osramotio.

(Marija Raca)