Čudesna priča o novčanici koja je morala da bude zabranjena: Ideja Paje Jovanovića ilegalno je živela u narodu, dvojica su završila u zatvoru (FOTO)

Na njoj se prvi put našao lik poznate žene

Naš veliki slikar Paja Jovanović upisao se i u istoriju numizmatike u kojoj je svoje mesto našao kada je dao nacrt za jednu od najlepših srpskih novčanica u apoenu od 1.000 dinara, koja je "puštena" 1931. godine.

AKO IMATE NOVČANICU IZ 1993, možete odlično da zaradite. A nekad nije vredela ništa (FOTO)

Preporučujemo

SVETI GRAL SRPSKE UMETNOSTI: Gde je izgubljena slika Paje Jovanovića? (FOTO)

Ovaj posao Jovanoviću je poverila Narodna banka Kraljevine Jugoslavije, čiji je tadašnji guv erner bio Ignjat J. Bajloni. 

Na ovoj predratnoj novčanici, koja nosi datum 1. decembar 1931. godine, prvi put je oslikan lik poznate žene - istorijske ličnosti, kraljice Marije Karađorđević. Prethodno su predstavljane personifikovane ženske figure.

Ljiljana Bakić, kustos na Odeljenju numizmatike u Muzeju u Vršcu u kojem se trenutno nalazi stalna postavka Jovanovića, objašnjava da je ova novčanica štampana u Zavodu za izradu papirnog novca u Topčideru, dok su tehničke pripreme i recenzije izvršene u ateljeu u Parizu.

- Izdala ju je Narodna banka Kraljevine Jugoslavije 1931. godine. Na njenom licu dominira lik Marije Karađorđević, na vodeom žigu je lik kralja Aleksandra Prvog Karađorđević a levo je orao u uzletu. Natpis na toj strani je ćirilicom. Na reversu, odnosno pozadini novčanice su predstavljene dve ženske figure od kojih jedna drži snop žita a druga grb i mač. Na toj strani je natpis izveden latinicom - navodi ona za RTS.

Za ovu novčanicu Jovanović je koristio skice i studije koje je radio između 1925. i 1927. godine.

Narodna banka Kraljevine Jugoslavije, naime, obratila se još 1928. godine našem slikaru koji je tada živeo u Beču sa porudžbinom za nacrt za ovu novčanicu. Navodno, sačuvana je prepiska Paje Jovanovića i tadašnjeg guvernera Narodne banke iz 1929. godine oko izrade nacrta i visine honorara.

Prema rečima Ljiljane Bakić, smatra se da Jovanović bio bogato nagrađen od Narodne banke za izradu ovog nacrta:

- Dobio je 100.000 dinara što je u ono vreme bio mnogo veći honorar od honorara koji su dobijali naši poznati umetnici koji su dizajnirali.

Nije poznato koliko je ovo Pajino delo bilo u opticaju, i kada je ovaj apoen prestao da se štampa. Ono što je sigurno jeste da je kao i sav predratni novac prestao da se koristi potpuno nakon Drugog svetskog rata, na neki način je bila zabranjena njena upotreba.

Međutim, kako to biva sa novcem, uvek se nađe neko ko sačuva po neki primerak, a bilo je i onih koji su "želeli" da Pajinog dela bude to više.

Naime, Jovanovićevih 1.000 apoena čak 17 puta je bila na meti falsifikatora ali je uspešno falsifikovana samo dva puta.

- Zbog toga su 1937. godine dvojica muškaraca osuđena na dugogodišnu robiju - kazala je kustos Muzeja u Vršcu.

(Telegraf.rs)