Novi vid zarade krije se u jednoj, nedovoljno otkrivenoj stvari: Industrija rušenja podiže svest o važnosti reciklaže! (VIDEO)

Svuda u svetu reciklaža je goruća tema a posebno u građevinskoj industriji. Srbija radi na planu povezivanja industrije i nauke kako bii na taj način podigla nivo kulture baratanja bogatstvima koje poseduje

Industrija narušava životnu sredinu, radi se zaostalim, prljavim tehnologijama, koje su stare više od 40 godina, a zbog intenzivne gradnje, pri kojoj se nije vodilo dovoljno računa o očuvanju prirodnih resursa i o uticaju objekata na životnu sredinu, otpad je postao jedan od najvećih ekoloških problema u većini zemalja sveta, rečeno je u okviru diskusije na konferenciji “Industrija rušenja”.

Preporučujemo

Zašto je važno podići svest o reciklaži građevinskog materijala? (FOTO)

Predsednik Saveta univerziteta profesor Branko Kovačević smatra da je to veoma važna tema, možda i najaktuelnija u svetu danas, jer je, zarad profita i materijalnih interesa, ugrožena sama egzistencija i opstanak ljudskih bića na zemaljskoj kugli.

- Stravično smo uništili prirodu zarad profita, koji je postao cilj sam sebi i ljudi su u celoj priči zaboravili onog ko je najvažniji, a to je čovek i njegov kvalitet života. Mi smo to težište potpuno pomerili na suprotnu stranu i sada ga je teško vratiti. Zato je priča o zaštiti životne sredine i vraćanju harmonije i ravnoteže između prirode i čoveka glavna priča koja se dešava - rekao je Kovačević.

Profesor sa Arhitektonskog fakulteta Miodrag Nestorović kaže da je karakteristika sa kraja prošlog i početka ovog veka, sa aspekta građevinarstva - intenzivna gradnja, pri kojoj se nije vodilo dovoljno računa o očuvanju prirodnih resursa i o uticaju objekata na životnu sredinu, tokom gradnje, eksploatacionog veka i samog rušenja i deponovanja građevinskog otpada, te je zato krajem 20. veka otpad postao jedan od najvećih ekoloških problema u većini zemalja sveta.

- Kao održivo rešenje za probleme građevinskog otpada, prihvaćeni su postupci reciklaže i ponovne upotrebe iskorišćenih građevinskih materijala. Najefikasnija mera kao unapređenje reciklaže građevinskog otpada bile bi - strožijim zakonima destimulisati, ili čak zabraniti odlaganje na deponije pomešanog građevinskog otpada, povisiti naknade za odlaganje otpada na deponije, promovisati razdvajanje otpada na njegovom izvoru, to je imperativ, kao i unapređenje tržišne reciklaže građevinskog materijala, te promovisati kvalitet reciklranog građevinskog materijala, kao i njegovu ekonomsku atraktivnost - rekao je Nestorović.

Takođe, kaže da treba i ohrabriti arhitekte da projektuju građevine koje će biti jednostavne za demontažu i recikažu na kraju svog životnog veka.

Šefica pregovaračkog tima Srbije sa EU Tanja Miščević kaže da reciklaža “ima apsolutnu logiku” i da otvara pitanje zašto se time do sada na organizovan način nismo bavili, te da, ako moramo početi, neka ovo bude momenat kada ćemo ozbiljnije razgovarati.

- Poenta je da je reč o industriji i da treba da je posmatramo kao potencijal, a ne kao otpad. Mislim da najzad ulazimo u fazu koja je nauci u Srbiji nedostajala, a to je da pokažemo vezu između nauke i privrede - rekla je Miščević.

Potrebno je promeniti svest ljudi, ističe ona i kaže da na taj način, menjajući je, menjamo i funkcionisanje i aktivnosti države, jer, bez promene svesti, nema napretka i to je, kako kaže, jedna od stvari koju je, naravno, najteže postići.

(Telegraf.rs)