"Vesela mašina" još uvek ide banatskim sokacima: Najbolja prepečenica se dobija iz starog kazana (FOTO)
U domaćinstvu Čavića u Mokrinu tradicionalno se svake godine peče po nekoliko litara rakije
Domaća rakija oduvek je bila pravi srpski brend, uz rakiju se smeje, plače, veseli, a još ako je izašla iz "domaćeg" kazana odaje joj se posebno priznanje. Banaćini vole da kažu, da je rakija "duša sela" pa se tradicionalnog pečenja rakije ne odriču tako lako. U okolini Kikinde, u selima gde se još uvek održava starinski način pečenja rakije, ove godine pekla se najviše šljivovica, za njom sledi loza, kajsija, viljamovka, dunjevača, a u nekim domaćinstvima pekla se i voćna rakija od čistog organskog voća.
U domaćinstvu Čavića u Mokrinu tradicionalno se svake godine peče po nekoliko litara rakije:
- Rakija se uvek peče u dobrom društvu. Ove godine pekli smo kod mog oca lozu i šljivu. Najbolja je domaća rakija, takva ne može da se kupi.
Kod Gorana Dobričanina iz Ruskog Selo ove godine se pekla dobra stara šljivovica:
- Mi to radimo domaćinski, pečenje rakije kod nas u selu je stari običaj. Pa kako običaj nalaže uvek se nareže malo suve slanine, šunke, nekada se i prase ispeče pa svi zajedno u društvu pečemo rakiju do kasno u noć. Po zanimanju sam profesionalni vozač, sve sam video, ali ovakvi običaji kao što je pečenje rakije na starinski način ima samo kod nas u Srbiji.
Joka Božić - penzionerka, ove godine pravila je voćnu rakiju od čistog organskog voća-šljive, kajsije, kruške i jabuke i grožđa:
- Svake godine pečemo rakiju od voća koje gajimo u sopstvenom domaćinstvu. Naša rakija je prepoznatljiva jer se peče od voća koje se ne prska. S obzirom na to da smo imali sušnu godinu, ne možemo se požaliti na rod. Imali smo preko 1.000 kilograma raznog voća. Najbolja rakija je od šljive "madžarke" i od kruške, dunja nam je ove godine lepo rodila, kao i vinova loza. Ispekli smo oko 100 litara rakije - kaže nam ova vredna penzionerka.
Voćnjak star više od dvadeset godina nastao je zahvaljujući vrednim rukama gospođe Joke i supruga:
- Svakodnevno smo voće zalivali, orezivali, đubrili, a pošto imamo voće od ranog proleća do kasne jeseni, rakuju smo pekli nekoliko puta ove godine. Kako je voće pristizalo tako smo ložili ovaj stari kazan i pekli rakiju. Naša rakija ne prelazi 22 grada, odlična je. Često volim da kažem da je za ljubav, sreću i veselje - ističe gospođa Joka koja se nakon odlaska u penziju potpuno posvetila voćarstvu.
Dejan Tešanović sa svojom "veselom mašinom" , kako u narodu zovu stari bakarni kazan, u oklini Kikinde ispekao je više hiljada litara rakije. Ove godine najviše se pekla kajsija i šljiva:
- Proces pečenja rakije nije komplikovan, najbitnije je da imate dobar kazan i da se vatra umereno loži, neko peče na plin ili struju, ali prava rakija se dobija loženjem vatre. U veliki kazan se sipa komina iz koje izlazi alkoholna para te se onda putem cevi sprovodi u "čabarku" ili hladnjak a onda se pretače u veliki sud. Najbitnije je da komina ne zagori i da se bude oprezan sa vatrom. Nakon svake destilacije kazan se opera kako se ne bi zadržali ostaci i kako bismo imali čist kazan za novo pečenje.
Za dobru rakiju je bitna lepa komina, da voće nije buđavo i da nema trave u kazanu, kod kajsije je važno da se na vreme ispeče, da se cevi i kapak operu pre pečenja kako se rakija ne bi zamutila.
Tajna pečenja dobre rakije, mnogi će reći leži u starim kazanima koje je retko danas videti. Kako nam pričaju stariji meštani, nekada je svako domaćinstvo imalo po jedan takav kazan, nažalost napretkom novih tehnologija "vesele mašine" polako izumiru. Ipak,bakarni kazani stari stari i više od pola veka još uvek se mogu videti u Banatu, gde se ne zaboravlja stari domaćinski način pečenja rakije, a to je dobro društvo i pun astal.
(Dragana Ivanić)