Prekosutra je u Srbiji neradni dan: Obeležavamo državni praznik, za koji mnogi od vas ni ne znaju
Prema Zakonu o državnim i drugim praznicima u Srbiji, 11. novembar je neradan dan, a kao državni praznik u Srbiji postoji od 2012. godine
Dan primirja u Prvom svetskom ratu obeležava se 11. novembra širom Srbije kao državni praznik, ali s obzirom na to da se ove godine pada u subotu, zaposleni u državnim ustanovama ostaće bez jednog neradnog dana.
Da li znate šta je NATALIJINA RAMONDA i zašto se nosi baš danas?
Preporučujemo
Uhapšen optuženi za ubistvo Škrbića: Likvidirao je glavnog novosadskog narko bosa, pa 3 godine bio u bekstvu
Vučić zabrinut zbog nasilja u školama: Premijerka i ministari hitno da nađu rešenje
Srbija dobija još jedan praznik, i to već 4. decembra!
Ovaj datum podseća na dan kada su, 11. novembra 1918. godine u železničkom vagonu u Kompijenu, sile Antante potpisale primirje sa Nemačkom i time okončale Prvi svetski rat.
Ovaj državni praznik se u Republici Srbiji proslavlja od 2012. godine. Pre toga se obeležavao na prvim časovima u svim osnovnim i srednjim školama u Srbiji od 2005. godine.
Naime, prema Zakonu o državnim i drugim praznicima u Srbiji, 11. novembar je neradan dan, a kao državni praznik u Srbiji postoji od 2012. godine.
Iako se većina građana Srbije radovala Danu primirja u Prvom svetskom ratu i slobodnom danu, prema navedenom zakonu, pomeranje državnih praznika koji su neradni dani vrši samo kada određeni praznik padne u nedelju, pa će tako zaposleni u državnim ustanovama morati da sačekaju narednu godinu kako bi iskoristili ovaj neradni dan.
Simbolika cveta "Natalijina ramonda"
Kao glavni motiv za amblem ovog praznika koristi se cvet Natalijine ramonde, ugrožena vrsta u Srbiji. Ovaj cvet je u botanici poznat i kao cvet feniks. Osim ovog, u amblemu se pojavljuje i motiv trake Albanske spomenice, koja se nalazi iznad cveta.
Nežni, bledoljubičasti cvet sa imenom kraljice Natalije kojim se u Srbiji obeležava Dan primirja u Prvom svetskom ratu, poznat je po svojoj neverovatnoj izdržljivosti i pod nadimkom "cvet feniks".
Natalijinu ramondu krasi lepota ali i neverovatna izdržljivost po kojoj je dobila čak i nadimak "cvet feniks". Naime, čak i kad se potpuno osuši, može ponovo da oživi kada je zalijemo.
Natalijina ramonda uvedena je kao simbol kojim obeležavamo Dan primirja odlukom Vlade Srbije 2012. godine, a simbolika je višestruka.
Ovaj cvet se koristi kako bi se pronašla simbolika sa srpskim narodom i vojskom koja je tokom Prvog svetskog rata pretrpela ogromne gubitke ali je uspela da se uzdigne i da veliki doprinos u savezničkoj pobedi nad Nemačkom i Austro-Ugarskom.
Raste na istoku Srbije i na planini Kajmačalan čiji je najviši vrh Sveti Ilija, na kome je srpska vojska, pod komandom vojvode Živojina Mišića, vodila žestoke borbe tokom stvaranja preduslova za proboj Solunskog fronta, protiv Bugara, u Prvom svetskom ratu.
Natalijinu ramondu otkrio je u okolini Niša doktor Sava Petrović 1884. godine, a u literaturu je uveo Josif Pančić.
Raste na istoku Srbije i na planini Kajmačalan čiji je najviši vrh Sveti Ilija, na kome je srpska vojska, pod komandom vojvode Živojina Mišića, vodila žestoke borbe tokom stvaranja preduslova za proboj Solunskog fronta, protiv Bugara, u Prvom svetskom ratu.
Natalijinu ramondu otkrio je u okolini Niša doktor Sava Petrović 1884. godine, a u literaturu je uveo Josif Pančić.
(J.Kulaš - j.kulas@telegraf.rs)