Sve što morate da znate o malim boginjama, (re)vakcinaciji i kako da proverite da li ste zaštićeni od epidemije

Problem nastaje i zbog toga što zdravstveni kartoni od pre 30 ili 40 godina nisu čuvani i evidentirani kako treba, tako da mnogi ne znaju da li su primili cepivo

Epidemija malih boginja prijavljena je na teritoriji Beograda, gde su se pojavili prvi slučajevi od ukupno 65 onih koji su od početka oktobra otkriveni u čitavoj Srbiji! Kako Telegraf saznaje, građani će zbog toga biti hitno pozivani na vakcinaciju, odnosno revakcinaciju sa ciljem da se maksimalno zaštite.

Alarmantno stanje u Beogradu: Epidemija malih boginja u glavnom gradu zbog virusa koji je otkriven kod 4 osobe

Preporučujemo

Iako epidemiolozi ponavljaju da nema mesta panici, mnogi su zbunjeni jer ne znaju da li bi trebalo da se odazovu, pre svega ne znajući da li su i sami bili vakcinisani ili ne.

Dvoje pacijenata zbog malih boginja u ozbiljnom stanju

Imunizacija u Srbiji

Jedan od naših najvećih stručnjaka u ovoj oblasti, Branislav Tiodorović, za Telegraf kaže da je Srbija uvela vakcinaciju protiv morbila 1971. godine, kada je stanovništvo primalo monovakcinu.

- Zatim su 1993. godine uvedene kombinovane vakcine protiv zaušaka i malih boginja, a tek se 1996. godine pojavljuje revakcinacija - kaže ovaj epidemiolog.

Šta to tačno znači?

Prema objašnjenu dr Tiodorovića, oni koji su rođeni pre 1993. godine teoretski bi trebalo da se podvrgnu revakcinaciji.

- Za tako nešto ipak treba imati preduslove, kao što su proglašena epidemija i direktna izloženost zarazi. Problem nastaje i zbog toga što zdravstveni kartoni od pre 30 ili 40 godina nisu čuvani i evidentirani kako treba, tako da mnogi ne znaju da li su primili cepivo - navodi on i dodaje da je se to može saznati i laboratorijksim testiranjem krvi, odnosno saznanjem da li imate antitela ili ne.

Ipak, Tiodorović naglašava da nećemo sada pozivati sve građane na revakcinaciju, nego samo u mestima koja su označena kao žarišta.

- U Beogradu imamo 5 slučajeva obolelih, a veći deo je zabeležen na Kosovu. Najveći broj zaraženih ima oko 20 godina, što znači da su u pitanju osobe rođene 1997. godine. S obzirom na tadašnja dešavanja u toj pokrajini, smatram da treba imati razumevanja - navodi epidemiolog.

Vakcina ne obezbeđuje 100 odsto zaštite

Najmanji procenat obuhvata MMR vakcinom beleži se u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, navodi ovaj stručnjak, i dodaje da se i ta situacija menja na bolje u poslednja dva meseca.

On naznačava da to što je neko uredono vakcinisan, ne znači da je 100 posto otporan na morbile.

- Postavlja se pitanje da li je osoba bila potpuno zdrava onda kada je vakcinisana, da li je imala hronično oboljenje, genetski pad imuniteta... Ali, i to je bolje nego da uopšte nije vakcinisana, jer će simptomi biti blaži, te ospice neće prekriti celo telo, temperatura neće biti visoka, neće doći do upale pluća ili zapaljenje mozga - objašnjava Tiodorović.

Kazne u Americi velike

Dok se roditelji koji svesno odbiju da njihovo dete primi MMR u Srbiji novčano kažnjava iznosom od 30.000 do 150.000 dinara , u Americi ne mogu da krenu u vrtić, u školui, na fakultet, pa čak ni da dođu do specifičnih pozicija na poslu.

- SZO je dala preporuku da se u Americi i Evropi vrši i revakcinacija odraslog stanovništva. Slovenija i Hrvatska uvode obavezu revakcinisanja svih, dok u Švedskoj, Norveškoj i Finskoj vakcinacija nije obavezna. Ali tamo roditelji slušaju savete lekara, imaju poverenja u zdravstveni sistem - navodi Tiodorović i naglašava da ovo pitanje nije demokratsko, već pitanje savesti.

Kalendar vakcinacije

Prema kalendaru imunizacije, MMR vakcina protiv zauški, rubeola i malih boginja prima se između 12 i 15 meseca detetovog života, a revakcinacija se vrši u 7 godini, odnosno u 14. najkasnije.

- Dete je u periodu između vakcine i revakcine u potpunosti zaštićeno! - zaključuje Tiodorović.

(S.Ilić - s.ilic@telegraf.rs)