Mislite da sami birate šta ćete da jedete? Ono što piše na deklaracijama ne mora da bude istina!

Kaskamo za drugima najmanje četiri godine, a potrebno nam je još aparata, medicinske opreme, kao i kadrova

Srbija je jedina zemlja u Evropi koja nema Direkciju za nacionalne referentne laboratorije, iako je iz EU fondova za projekat pre 13 godina dobijeno 15 miliona evra.

40 miliona evra stiže u ruke srpskih poljoprivrednika: Prvi konkurs za podelu novca već u decembru

Preporučujemo

Stručno rukovodstvo ove nedovršene ustanove, koja još uvek ne radi punim kapacitetom, daje sve od sebe da osposobi sve delove laboratorije, ali činjenica je da kaskamo za drugima najmanje četiri godine, i da nam je potrebno još aparata, medicinske opreme, kao i kadrova, piše Srbija danas.

Kada je došla prva tranša pomoći od EU, novac je potrošen na aparate, međutim, tek je trebalo da se grade prostorije, odnosno namenske laboratorije, što je dovelo do toga da se te mašine prebace u druge ustanove, a da se 2008. godine, voljom tadašnje vlasti, potpuno prestane sa ovim projektom.

Projekat u koji je uloženo 15 miliona evra, prošao je različite faze u toku kojih je izgrađena zgrada Direkcije, ali bilo je i faza kada je ceo kompleks bio zarastao u korov, pun smeća i vlage, u kakvom ga je i zateklo 2012. godine današnje rukovodstvo.

Kada je sadašnji direktor Nacionalne referentne laboratorije Slavoljub Stojanović došao na čelo te ustanove, 2012. godine, ceo prostor od 4 hektara je bio potpuno zapušten, zarastao u korov, paučinu i vlagu i ostavljen da propada.

Kome je odgovaralo da se ovakav projekat, od nacionalne važnosti, sabotira, i da EU povuče sredstva koja je uložila u našu zemlju?

KO DANAS KONTROLIŠE HRANU I KAKO?

Kad god odete u prodavnicu, mesaru, pekaru, pijacu i kupite bilo koju hranu, kako znate šta ste kupili? Ako je vaš odgovor, pomoću deklaracija, onda ne znate da su garanti kvaliteta sve hrane zapravo sami proizvođači, jer u Srbiji ne radi nacionalna referentna laboratorija za ispitivanje te hrane koje svakodnevno konzumirate!

Ovo znači da svaki mlekar sam angažuje privatne laboratorije za ispitivanje svog proizvoda, a njih ne kontroliše niko. Da li njihove rezultate možete da prihvatate zdravo za gotovo? To ne može niko da vam odgovori, jer nema više instance.

U Srbiji trenutno postoji 31 hiljada registrovanih proizvođača mleka, a s obzirom na to da deo nacionalne referentne laboratorije za kontrolu mleka još uvek ne radi, situacija u ovoj grani je alarmantna.

- Sav ovaj posao trenutno obavljaju laboratorije mlekara. I tu se postavlja pitanje objektivnosti. Oni su zainteresovana strana i oni su ti koji određuju kakav je kvalitet mleka. E sad, s obzirom da oni na osnovu masne jedinice i procenta proteina određuju koliko će tom dobavljaču da plate, postavlja se pitanje koliko će oni realno da daju te rezultate, ili ipak imaju interes da prikažu da je mleko višeg kvaliteta nego što jeste. I tu uvek postoji sukob interesa- rekao nam je direktor Nacionalne referentne laboratorije, Slavoljub Stanojević.

Sva hrana u Srbiji, od konditora, do voća, povrća, mleka i mesa, se kontroliše u privatnim laboratorijama, i proizvođači i prodavci garantuju njenu ispravnost, ali sam kvalitet hrane ne možete da proverite, osim da verujete na reč proizvođaču i njihovim analizama, s obzirom da oni sami angažuju laboratorije, a ne država.

ZAŠTO NAM JE POTREBNA NACIONALNA LABORATORIJA?

Značaj te Nacionalne referentne laboratorije trebalo je da bude u tome što bi ona kontrolisala rad manjih laboratorija na području Srbije kako ne bi došlo do propusta u njihovom radu, kako ne bi došlo do korupcije i kako bi pre svega građani Srbije znali šta jedu.

Iako su u Ministarstvu poljoprivrede više puta uveravali građane da su proizvodi na našem tržištu bezbedni, jer hranu kontrolišu akreditovane, manje laboratorije, dobro je poznata afera sa "aflatoksin" u mleku do koje možda ne bi došlo da je Srbija imala osposobljenu Nacionalnu referentnu laboratoriju.

ŠTA BI SVE BIO POSAO NACIONALNE REFERENTNE LABORATORIJE?

Osnovna uloga Nacionalne referentne laboratorije nije samo u tome da ispituje hemijski i biološki sastav biljaka, hrane, hrane za životinje ili kvalitet mleka, već kao što smo rekli i kontrola manjih kontrolnih jedinica na teriroriji Srbije. Bilo je predviđeno da Direkcija ima tri laboratorije koje se bave ispitivanjima u oblasti zdravlja bilja, mikrobiologije hrane, ispitivanja fizičko-hemijskih parametara u hrani i ispitivanja kvaliteta mleka.

Međutim, otvoren je samo jedan deo i to 2015. godine, a to je Fitosanitarna laboratorija sa bankom biljnih gena. Laboratorija za ispitavanje kvaliteta mleka još uvek ne radi, u toku je javni konkurs za zapošljavanje kadrova, dok za treći deo nedostaju i aparati i kadrovi, zbog čega je raspisan tender za nabavku.

Prostor u Batajnici, na kome se nalaze zgrade nacionalne laboratorije se prostire na četiri hektara i na njemu se od 1995. nalazi Banka biljnih gena, da bi nakon donacije EU 2004, izvršena prenamena i odlučeno da se ovde pravi čitav kompleks sa direkcijom za nacionalnu referentnu laboratoriju.

- U vreme SRJ bilo je predviđeno da čitav kompleks, sa okolnim njivama, bude stavljen u rad pod krovom Banke biljnih gena. Rat, sankcije i odluka Srbije da krene u EU integracije su dovele do toga da je Srbija morala da ima svoju nacionalnu referentnu laboratorija, pa je 2003. godine izvršena prenamena kompleksa, čime je Direkcija za nacionalne referentne laboratorije smeštena na adresu na kojoj se do tada nalazila samo Banka biljnih gena.

Još jedan razlog, da se Direkcija "useli" na adresu Banke biljnih gena je taj što Banka sama po sebi nije finansijski održiva, jer ne zarađuje - rekla je Maja Ječmenica, šef Fitosanitarne laboratorije sa bankom biljnih gena.

DA LI JE CELA LABORATORIJA MOGLA RANIJE DA POČNE SA RADOM?

- Naravno da je mogla. Ali, što bi Sokrat rekao, "prevaranti i lopovi će poželeti vlast i demokratija će im to dati". To što su demokrate tamo uradile, bolje i da nisu uradile. Samo su iskomplikovali situaciju. Oni su našminkali malo te objekte, potrošili pare i gotova stvar. Znate, elementarna nepogoda dođe i prođe, a oni su trajali koliko su trajali, 12 godina, i za to vreme su uništili sve što su mogli - rekao je Marjan Rističević, predsednik Odbora za poljoprivredu i dodaje:

- Ceo taj sistem za bezbednost hrane je jako složen. A oni su ostavili neke nakaradne propise koji su nas doveli u situaciju da je "bolje uvoziti nego proizvoditi". Recimo, kad uvoziš preparate kao što su pesticidi, herbicidi, fungicidi, PDV ti je 10 posto, a kad uvoziš komponente za pravljenje tih preparata onda je 20 posto. Znači ako hoćeš sam da ih napraviš, onda će skuplje da te izađe. To su sve oni ostavili iza sebe. Sve je to bilo fingirano.

Slavoljub Stanojević je potvrdio da je stanje u kome je zatekao zemljište i zgrade nacionalne laboratorije, kada je došao na čelo te ustanove 2012. godine, bilo daleko od zadovoljavajućeg.

- Ti problemi su se, pre svega, ogledali u činjenici da objekat sam po sebi građevinski i arhitektonski nije primeren nameni. Postojali su određeni objekti koji nisu bili pripremljeni i u njih nije bilo moguće instalirati opremu. Takođe, postoji značajan nedostatak laboratorijske opreme i, naravno, odsustvo kadrova - rekao je Stanojević još 2014. godine, što je jedan od razloga što i dalje ova laboratorija nije otvorena u punom kapacitetu.

(Telegraf.rs/Srbija danas)