Mačva je bogata cura, sve što se u njenu crnu utrobu baci, donosi bogata ploda: Zbog ovih reči Janka Veselinovića, otišli smo tamo na rakiju!
Kažu da slike govore više od hiljadu reči. Ne znamo da li smo uspeli da vam dočaramo svu čar pravljenja najstarijeg srpskog brenda, ali smo pokušali
Za decu koja su pola detinjstva proveli na selu kod baka i deka, septembar i oktobar oduvek su asocijacija na najlepše jesenje boje koje se mogu videti samo širom naše lepe zemlje. I baš kao što pesma kaže, tako jeste: "svakom svoje selo najviše prija".
SVAKA ČAST, LEGENDO: Čačanin osnovao muzej rakije u čast majci, a sad ima i AJKULU (FOTO)
Preporučujemo
U oktobru je više od pola miliona ljudi primilo socijalnu pomoć, ali to nije sve!
Iz ovih sela su srpske pevačice: Za neka od njih nikad niste čuli! (FOTO)
Miris bakinih tek ispečenih krofni posutih šećerom, koji se meša sa mirisom odstajale šljive koji čeka svoj red da uđe u kazan za pečenje rakije dok se jesenje nebo nad Mačvom tako vešto igra oblacima, svetlošću i bojama, pa nam priređuje nezaboravni spektakl... nikada ne mogu da zaboravim. I to je jedan od sinonima za pravu, istinsku sreću.
Krajem septembra pekli smo rakiju, kao i svake godine. Kazan je bio spreman, tata koji je otišao dan ranije da sve pripremi željno je iščekivao podmlađenu ekipu da pritekne u pomoć. Naravno, sve je on mogao sam, kao i uvek, ali te priče, druženje, sedenje pored vatrice dok se rakija peče, a on svira gitaru, pa pevamo iz sveg glasa i pesme koje ne volimo... E, to je život. To su uspomene, i to su prave stvari.
Ipak, pomagali smo, jer smo tako želeli. Svako kako je i koliko mogao: mama je pravila ručak, ja sam kuvala kafe, muž je pomagao oko pečenja rakije, baka je pomagala oko svega, kao i uvek. I niko se nije umorio, premorio ili mu nešto nije bilo po volji. Smejali smo se, pričali, šalili, pevali, prepričavali anegdote i istinski uživali. Dobro, možda smo se malo smrzli, ipak treba izdržati ceo dan napolju poslednjeg septembarskog vikenda, ali ima i to svojih čari.
Što bi moj tata rekao, "nema dobre šljive bez malo zime".
Uostalom, pored kazana je toplo. A za one koji vole ukus "ljute srpske kapljice", tu je i rakija da ugreje. Meni lično je bila dovoljna toplina vatrice.
Kada je istekao prvi kazan, usledilo je merenje gradi. Kada sam videla tatin osmeh, znala sam da je dobra, kako on voli da kaže. Tačnije, biće dobra kad odleži.
Menjali su se kazani, presipala rakija u balone, jele krofne, pio čaj i kafa, sve je bilo savršeno. Mešao se miris svega toga, sa mirisom jeseni i ulivao osećaj mira, sreće i spokoja.
I nije samo u našem dvorištu bilo tako. Tih dana, u celom kraju bilo je slično. Srbija je tih dana bila najlepša. Barem Mačva.
I kada prođe lep, jesenji, sunčan dan, zalasci su predivni. Nebo se baš potrudilo da nam pokloni jedan vrhunski performans i splet boja. Svaki sekund tog vikenda bio je potpuno savršen.
Zato, ako imate priliku, budite deo jedne lepe, porodične akcije. Uopšte ne morate da pijete rakiju, niti da je volite. Lepo je biti ceo čitavog procesa stvaranja, pravljenja, a druženje i kvalitetno vreme su najvažniji. Zato nam svima želim još mnogo takvih dana.
I na kraju, za sve koji su ljubitelji vesele kapljice, samo možemo da kažemo "Živeli"!
(J.O.Dž.)