Kožu trljali sapunom od masti, kosu prali jajima: Pre 1960. kupalo se samo nedeljom, a kosu su prali samo pred vašar (FOTO)

Održavanje higijene napolju, uz bakrač tople vode i lonče, a zimi u kuhinji bilo je uobičajeno za seoska, ali i gradska domaćinstva sve do 60-ih godina, a negde i kasnije, objašnjava etnolog

Kupatila su u Šumadiji masovno počela da se grade od 1960. godine, a čak i 70-ih mnogi su se leti kupali napolju, a zimi u kadi kraj šporeta. Dan za kupanje bio je subota ili nedelja i kada se negde išlo, posebno na vašar. Noge su prane leti svake večeri, ali i na javnim česmama na ulazu u Kragujevac.

Danas počinje zimsko računanje vremena, ne zaboravite da navijete sat unazad: Možda je ovo poslednji put da pomeramo kazaljke

Preporučujemo

Nataša Nikolić, etnolog Narodnog muzeja u Kragujevcu, bavila se u okviru istraživanja tradicionalne kulture tokom 20. veka, i održavanjem higijene u Kragujevcu i okolnih 17 sela, posebno kod dece. Deo saznanja pretočila je u izložbu "Fotografije detinjstva- 16 priča".

- Kupali su se u drvenom ili limenom koritu, leti napolju, na zaklonjenom mestu, iza kuće, u voćnjaku, u kačari ili šupi, podrumu. Za pranje su koristili domaći sapun, seljački, koji se pravio od loja ili domaće čiste masti sa sodom. Kupovao se i sapun od jorgovana, kao i dečiji sapun. Pojedini su kupovali mirise i mešali ih sa lojem domaćeg sapuna. Kupljeni sapun nazivao se "čisti sapun".

- Za pranje kose sakupljana je kišnica, a kosa je prana i u ceđi (voda u kojoj je potopljen pepeo od izgorelog drveta, ceđ lepo peni) ili "peraćim" domaćim sapunom. Ispirali su je mešavinom vode i sirćeta - navodi etnolog saznanja sa terena.

U prvoj polovini 20. veka, ali i kasnije, Šumadinci su se kupali mahom subotom ili nedeljom, te kada se negde išlo, posebno na vašar. Tada su kosu prali jajima, zbog sjaja. Korišćeno je i čičkovo ulje za kosu. Posle Drugog svetskog rata, učenice tadašnje Ženske gimnazije, koje su dolazile iz okolnih sela, deo puta su išle bose, da bi im obuća što duže trajala, a pri ulasku u grad prale su noge na česmi. Brisale bi ih ih krpom, a zatim obuvale čarape i cipele. Zbog toga je znao da se otegne red na česmi kod groblja u kragujevačkom naselju Bubanj.

Održavanje higijene napolju, uz bakrač tople vode i lonče, a zimi u kuhinji bilo je uobičajeno za seoska, ali i gradska domaćinstva sve do 60-ih godina, a negde i kasnije.

I 70-ih godina neki su umesto kupatila imali priručna rešenja sa buretom i ugrađenim tušem. Bure bi bilo postavljeno na direke i ograđeno šarenicama (tkani prekrivači), kasnije najlonom.

(M.Raca)