Istražujemo, ovo je jedan od opasnijih poslova u Srbiji: Muškarci zarade do 30 evra dnevno, ali mnogi i poginu!

Pored šlema, oni bi obavezno od opreme trebalo da imaju i zaštitni pojas, kao i lekarsko uverenje da smeju da rade, ali retko ko to poštuje

Samo dan nakon što je sa skele visoke 10 metara na Karaburmi pao radnik i dobio teške povrede, jutros je na gradilištu u beogradskom naselju Zvezdara jedan građevinac poginuo kada je, takođe, pao sa skele. Godišnje na ovaj ili sličan način, u Srbiji pogine između 25 i 35 neimara, oni, uglavnom, život ostave na divljim gradilištima koji čine i do 30 odsto, a sve se to dešava jer se ne vodi računa o njihovoj bezbednosti, odnosno ne rade u opremi u kojoj bi po zakonu trebalo.

Drama na gradilištu na Karaburmi: Radnik pao sa 10 metara visoke skele

Preporučujemo

Srpski prsti grade Nemačke temelje, kažu da boljih ruku nema!

Pored šlema, obavezno bi od opreme trebalo da imaju i zaštitni pojas, kao i  lekarsko uverenje da smeju da rade na visini. Pitanje je, međutim, koliko građevinara u Srbiji poseduje sve ovo dok je na radnom mestu.

Nesreća na Karaburmi dogodila se u Ulici Marijane Gregoran. Radnik je sa povredama vrata i kičme prevezen na VMA. Za razliku od njega, muškarac koji je jutros radio na gradilištu u Gvozdićevoj ulici na Zvezdari, nije preživeo. Navodno, skela je zbog vremena bila klizava.

Potpredsednik Građevinske komore Srbije Goran Rodić kaže za Telegraf.rs da do ovakvih nesreća najviše dolazi jer radnici nisu zaštićeni, i što skele nemaju sve saglasnosti koje su neophodne da bi se ona montirala.

- O bezbednosti radnika treba svi da brinu. Međutim, pošto je još prisutno crno tržište u građevini, ne vodi se mnogo računa o bezbednosti. Jedino "Energeoprojekt", "Mostogradnja" i one veće firme koje imaju svoje radnike i inžinjere, vode računa o bezbednosti radnika, a firme koje su razvile posao preko noći kako i nestaju, predstavljaju najveći problem. Tu moraju inspekcijski organi da budu jako ažurni i agilni posebno kada su skele u pitanju.

- Ne može da se montira skela i da se radi dok se ne dobije saglasnost. Mora da postoji projekat skele, mora da postoji komisija koja će da je "primi" i koja će da kontroliše da li su radnici, koji rade na njoj, zaštićeni. Masa njih zato i pogine, i masa nesreća se na skelama dešava - govori Rodić. 

Zaštićena skela, kaže on, znači da su spojnici i svi elementi ispravni i namešteni po propisu, da je fiskirana i da se ne ljulja. Radnici koji rade na njoj, pored šlema, moraju da imaju i zaštitni pojas, ali i lekarsko uverenje da mogu da rade na visini.

- Sve to moraju da poseduju. U suprotnom, ako dođe do nesreće, a radnici nemaju opremu i potrebna dokumenta, a ni skela nije primljena, poslodavac mora da odgovara jer se nije držao normativa. Ako se uhvate radnici koji rade na crno i bez opreme, onda poslodavac mora da zatvori gradilište i da snosi konsekvence - kaže on i dodaje da su kazne za poslodavce i do milion dinara.

Na konstataciju da nikada nisam videla radnika na skeli sa pojasom, on potvrđuje da ga radnici ne koriste ali da bi morali.

- Postoje pravila rada na skeli. Kada se rade fasade, skele imaju ogradu, tako da radnik ne može tako lako da padne. Kada se radi na baš velikim visinama onda radnik mora da ima pojas. Takođe, kada je skela vlažna, ljudi ne idu na nju. Uostalom, tome i služe i šlemovi i pojasevi - ističe Rodić.

Srbija, trenutno, ima između 15.000 i 20.000 stručnih građevinara a nekada ih je samo u Beogradu bilo 70.000. Većina njih radi za dnevnicu od 15 do 30 evra, a njihova starosna struktura je u proseku 53 godine.

Pored 25 do 35 neimara koji izgube život trbuhom za kruhom, par stotina njih se godišnje povredi na radu.

(Lj. R. - lj.racic@telegraf.rs)