Ove slike su svedok odrastanja srpske dece u poslednjih 100 godina. Jedan deo njihove mladosti će ostati večita enigma (FOTO)

Iako trudnice jedva da su fotografisane, a žene koje doje nikada nisu, istraživači su na terenu prikupili pregršt fotografija nage dece, posebno muške

U porodičnim albumima domaćina iz 17 okolnih sela i gradu Kragujevcu etnolozi istraživači su pronašli samo dve fotografije trudnica, nastalih od Prvog rata do pre 30-ak godina! Nema ni jedne slike majke koja doji, kao da one nikada i nisu fotografisane!

Muzej savremene umetnosti i Vlada Srbije priredili prijem (FOTO)

Preporučujemo

Aleksa (12) je bio najmlađi predavač u Srbiji, a sada je postao i najmlađi kustos u Muzeju Srema (FOTO)

Ali, fotografije kupanja mališana u drvenom koritu početkom 20. veka, dece šegrta iz 1930, dečaka koji vode volove iz 1963, "šišanog kumstva" iz 1967. otkrivaju istoriju detinjstva kakvo ne poznajemo. Na teritoriji opštine Kragujevac, stručnjaci čačanskog i kragujevačkog narodnog muzeja tri godine su istraživali detinjstvo i kulturni obrazac kod Srba.

Jedan od rezultata tog istraživanja su i fotografije. Postavljene su u muzeju, Kući prote Miloja Barjaktarovića, a autor izložbe "Fotografije detinjstva - 16 priča" je Nataša Nikolić, etnolog Narodnog muzeja u Kragujevcu.

Postavku "otvara" priča odojenju.

- Nekada se smatralo vrlo poželjnim da porodilja dozvoli da bebu podoji i druga žena, iz porodične zadruge ili čak iz komšiluka. Verovalo se da se tako ostvaruje duhovna veza sa tom drugom ženom i ona je smatrana takođe majkom. To je proisteklo iz potrebe za zaštitom deteta na više nivoa, ne samo majka već i još jedna žena koja bi se našla u nekoj neprilici u budućem životu deteta. Pa i deca te žene smatraju se u prvom kolenu braćom i sestrama i između njih su zabranjene bračne veze  - objašnjava etnolog saznanja sa terena.

Na panou pod naslovom "šišano kumstvo" je fotografija muškarca koji šiša dete. U pitanju je običaj koji je u literaturi još 1930. godine označen kao jedan od onih koji nestaju, ali fotografija sa terena pokazuje drugačije.

- Imamo fotografiju iz 1984. godine i na njoj vidimo takozvanu strižbu, odnosno "šišano kumstvo", gde kum šiša dete po prvi put, obično oko prvog rođendana. On seče detetu kosu unakrst, a kosa ima magičnu moć. Taj običaj formiran je u vremenu kada se živelo u mešovitim sredinama i trebalo je da se ostvari nekakvaduhovna veza i sa članom druge etničke grupe, iz koje je ciljno biran "šišani kum"- pojašnjava Nataša Nikolić.

Nekada samostalni obred šišanja kose detetu do godinu dana starosti, danas je običaj koji se sprovodi kao sastavni deo obreda krštenja. Na panou sa fotografijama krštenja iz veka iza nas još jedna priča.

- Praktikovalo se da ako se pređe preko kumovske zemlje, da se izuju opanci i istrese ta zemlja. Stariji ljudi iz sela Dulene su mi pričali da u trenutku kad se pojavi kum svi bi klekli, a domaćin bi prilazio i kuma ljubio u ruku i u grudi. Kum je bio toliko značajan za dete da je on dolazio samo na vesele događaje, na krštenje i na venčanje deteta - objašnjava etnolog.

Na izložbi je predstavljeno 16 panoa koji su tematski podeljeni- običaji po rođenju deteta, prvi podoj i ishrana, velike babine, šišano kumstvo, krštenje, hodanje i govor, rođendan, prvi zub, blizanci, Božić, Uskrs, Đurđevdan, romska slava Tetkica Bibija, škola, radne obaveze i higijena.

Zanimljive su i fotografije radnih obaveza dece između dva rata i kasnije. Deca sa sela su uključivana vrlo rano u sve poslove, već od pet godina.

- Nije bilo praznog hoda, nije bilo vremena da se toliko bave decom. Vodili su ih svuda sa sobom, devojčica je odmah bila uz majku, dečak uz oca. Seoska deca iz 30-ih godina prošlog veka, ako su išla na zanat u grad, već su sa 12 godina bili šegrti, kasnije kalfe. U gradu je i tada i sada drugačije. Bilo je i nekada u gradu porodica koje nisu želele da njihovo dete bilo šta radi, ali nije bilo mogućnosti da ništa ne radi - nije bilo vode u kućama pa su morali da idu na česmu po vodu, da donose drva i ugalj.

Ali, deca u gradu dobijala su nagradu za to, nekada je to bila kabeza ili ulaznica za bioskop- svedoči etnolog. Iako trudnice jedva da su fotografisane do pre 30-ak godina, a žene koje doje nikada nisu, istraživači su na terenu prikupili pregršt fotografija nage dece, posebno muške.

- To je vrlo interesantno, kod nas je dete nevino, čisto, smatra se anđeoskim bićem i nema nikakvih primisli. Današnja kultura sve to dovodi u pitanje. Videćemo kakoćemo to predstaviti - kaže Nataša Nikolić.

Fotografije detinjstva u veku iza nas pokazuju kako je izgledao drveni dubak pre Drugog svetskog rata, rođendan iz 1964, Božić iz 1936, praznik Vrbica iz 1937, kako na Đurđevdan iste godine deca prvi put probaju mleko, i to u selu.

(Marija Raca)