Svaka treća Srpkinja i dalje se odriče nasledstva u korist muških članova porodice

Žene u našoj zemlji su znatno ređe vlasnici imovine u odnosu na muškarce, pokazuju istraživanja rađena na temu nasleđivanja

U Srbiji se i dalje zadržala tradicija da se žene odriču imovine u korist muških članova porodice, na šta ukazuje podatak da čak 36 odsto žena na selu deo svoje imovine ostavi najčešće braći. Žene su u ruralnim predelima siromašnije od muškaraca, a većina kućnih poslova i briga o deci je upravo na njima.

Dok žene rade od jutra do mraka, muškarci gazduju imovinom: Realna slika srpskog sela nad kojom bi se mnogi zaprepastili (VIDEO)

Preporučujemo

Obrazovane žene Jelena i Branka, vaspitane su da se odreknu nasledstva kada do toga dođe, jer takav odnos prema imovini predstavlja porodičnu tradiciju.

- Imala sam troje braće. Od nas četvoro, otac je samo mene poslao na studije. Smatrao je da žensko dete mora da bude obrazovano i školovano, a muškarci kako hoće. Sasvim mi je bilo normalno da zemlja ostane braći. Za sebe sam želela jednu njivu pored Drine. I dobila sam je od oca - kaže Jelena.

U slučaju Branke međutim, nikada se nije dovodilo u pitanje da će porodična kuća ostati bratu.

- To se podrazumevalo, meni je to bilo sasvim u redu. I nikada oko toga nisam postavljala pitanje - kaže ona.

Čak 88 odsto kuća na selu u vlasništvu muškaraca

Pravosudna praksa pokazuje da se žene veoma često odriču nasleđa u korist muških naslednika, a često ne traže ni izdvajanje svog udela u zajedničkoj imovini u slučaju smrti supruga. Na taj način žene ostaju bez sopstvene imovine i postaju ekonomski zavisne od partnera ili drugih muških srodnika. Osim toga, žene koje žive u vanbračnoj zajednici na selu ne mogu da nasleđuju imovinu svog partnera nakon njegove smrti, piše Blic.

Žene u našoj zemlji su znatno ređe vlasnici imovine u odnosu na muškarce, pokazuju istraživanja rađena na temu nasleđivanja.

Kuće u kojima žive na selu su u 88 odsto slučajeva u vlasništvu muškaraca, ne poseduju zemlju u 84 odsto slučajeva i gotovo da ne poseduju sredstva za poljoprivrednu proizvodnju. Svega 13 odsto njih su vlasnice poljoprivrednog gazdinstva.

Tradicija ili diskriminacija?

Za psihologa Zorana Musterovića je muška glava nosilac porodične tradicije, nasleđa.

- Nije to diskriminacija žena. Jednostavno imanje ima porodičnu vrednost. Na imanjima su živele generacije i generacije i to je jednostavno nasleđe koje se prenosi sa kolena na koleno. Sa druge strane, u gradovima, odnosno urbanim sredinama stanovi, u kojim obično živi samo jedna porodica, nema tu vrednost. Zato stanove podjednako dele i muškarci i žene - objašnjava Musterović.

Iz straha od osude okoline žene na selu i u 21. veku ostaju u okvirima tradicije. Međutim, kulturolog Ratko Božović smatra da je porodica zatočena tim tradicionalnim vrednostima.

- To je jedna "gimnastika" koja je došla iz prošlosti. To što se žene na selu i dalje odriču nasleđa u korist muškarca govori o našoj zapuštenosti. To je atak na rodnu ravnopravnost, na ljudsko pravo - kaže Božović.

Poslednje istraživanje u Srbiji, pokazuje da je ženama na selu otežan pristup zdravstvenim, socijalnim, obrazovnim i drugim uslugama. Iako žene na selu veoma intenzivno rade u poljoprivredi, u organizaciji porodičnih poljoprivrednih gazdinstava, one uglavnom imaju ograničen pristup prihodima, imovini i odlučivanju.

(Telegraf.rs)