OVO SIGURNO NISTE ZNALI: Ko je kriv kada dođe do lančanog sudara - prvi ili poslednji u koloni?

Samo tokom 2016. u Srbiji je bilo 43 velika lančana sudara u kojima je sedam osoba poginulo, dok je manjih, sa materijalnom štetom bilo čak 1.953

Kada se dogodi saobraćajna nezgoda između dva vozila ili vozila i nekog drugog učesnika u saobraćaju (pešak, biciklista itd) relativno je lako odrediti ko je kriv za to. Međutim, kada u saobraćajnoj nezgodi učestvuje više vozila, pet, šest, deset, a nekad čak i više, određivanje pravog uzroka i krivca nije jednostavno, pa se u pomoć moraju pozvati veštaci. Samo oni iz policijskog zapisnika i drugih posrednik dokaza mogu odrediti vinovnika. Ovo je važno, ne samo da bi krivac snosio sankcije i platio kaznu, već i zbog toga da svi ostali učesnici koji nisu krivi, mogu da naplate odštetu osiguravajućih kuća, piše magazin SAT.

Samo u jednoj situaciji smete da prođete semafor na žuto, a da ne napravite prekršaj!

Preporučujemo

Uz pomoć 10 zlatnih pravila uštedećete gorivo i novac

PRVI U KOLONI

Vozač prvog vozila u lancu slupanih automobila, biće kriv ukoliko se utvrdi da nije postupio u skladu sa Članom 32. Zakona o bezbednosti saobraćaja, koji kaže da "vozač ne sme naglo da menja način vožnje, osim u slučaju izbegavanja neposredne opasnosti".  Ako realne opasnosti nema, svaka neoprezna radnja koju počini vozač (prestrojavanje, skretanje, naglo zaustavljanje vozila, preticanje itd) obeležiće ga kao krivca za sudar. Tipičan primer je prestrojavanje u gradu, kada vozač iz jedne trake u drugu prelazi bez davanja migavca, naglo i preblizu vozaču koji se kreće svojom trakom, a koji zbog toga ne može da zakoči na vreme, kao i ostali iza njega. Na otvorenom putu se lančani sudari dešavaju kada vozač u poslednjem trenutku promeni mišljenje jer je promašio skretanje ili je video zgodno mesto za predah. On naglo koči ili se zaustavlja, ne proverivši pre toga da li iza njega ima drugih vozila i koliko su udaljena.

PEŠAK

Vozači jesu najčešći, ali ne i jedini krivci za lančani sudar. Tipičan primer za to je pešak koji neoprezno istrči na kolovoz, što je suprotno odredbama Člana 93 ZOBS-a, koji kaže da "pešak ne sme da iznenada stupi na kolovoz". Drugim rečima, svako istrčavanje ispred vozila, posebno na mestu na kome nije dozvoljen prleaz pešacima, može izazvati reakciju vozača (naglo kočenje, skretanje itd) koja za posledicu ima sudar sa drugim vozilima. U sudskoj praksi je bilo primera kada su pešaci odgovarali za izazivanje lančanih nezgoda. Jedini primer je što vozač kome pešak istrči na kolovoz mora da sazna identitet pšešaka, jer će u suprotnom samo on biti kriv za lančani sudar. Sve što važi za pešake, važi i za bicikliste.

POSLEDNJI U KOLONI

Kako prvi u koloni može da bude kriv za lančani sudar, tako i poslednji. Krivica se utvrđuje na osnovu Člana 42. ZOBS-a, u kome piše: "Vozač je brzinu kretanja vozila prilagodi osobinama i stanju puta, vidljivosti, preglednosti, atmosferskim prilikama, stanju vozila i tereta, gustini saobraćaja, i drugim saobraćajnim uslovima, tako da vozilo može blagovremeno da zaustavi pred svakom preprekom koju pod datim okolnostima može da vidi, ili ima razloga da predvidi." Drugim rečima, ovo znači da će za nezgodu odgovarati vozač koji je naletanjem na vozilo ispred koga je stajalo, izazvao lančanu reakciju.Najčešći primer je naletanje na kolonu koja stoji na semaforu, ili slično.

ODŠTETA

Do odštete se dolaziputem osiguravajućeg društva preko koga je vozač koji je kriv za nezgodu osiguran. Neophodno je da policija obavi kvalitetan uviđaj na licu mesta i da pravilno skicira situaciju.

(Telegraf.rs / magazin SAT)