Kako zaustaviti ovaj nenormalni izazov kod današnjih klinaca? Tri faktora su ključna, probudite se dok ne postane kasno

Mladi ljudi ne mogu da se ponašaju kao da su odrasli, jer jednostavno njihov mozak nije dovoljno razvijen, pa oni ni ne shvataju koliko takva igrica može da bude opasna

Odsustvo kontrole, straha i sklonost ka riziku koja karakteriše mlade ljude, u kombinaciji sa društvenim mrežama i činjenicom da su informacije na samo klik od tinejdžera, otvara im mogućnost da se upuste u izazove koji mogu da ih koštaju života. Igrica "Izazov-48 sati" koja kruži Fejsbukom, ohrabruje dete da pobegne od kuće, i nestane na dva dana.

DECA U SRBIJI NESTAJU NA 48 SATI! Novi stravičan trend širi se preko facebooka, čuvajte svoje klince

Preporučujemo

Deca u Srbiji igraju novu, opasnu igru: Zove se MRAČNI BICIKL, svakog trenutka neko može da pogine!

Cilj ove igrice jeste da se roditelji zabrinu i da obaveste što više ljudi da im je dete nestalo, jer što se više ljudi uznemiri nestankom tinejdžera, to on dobija više poena.

- Postoji nekoliko faktora koji utiču na mlade ljude da igraju takve igrice. Jedan od faktor je izazov, a on se oslanja na sklonost riziku mladih, oni su skloni riziku, to je jedna evoluciona komponenta kod mladih ljudi - priča za Telegraf.rs. Aleksandar Šibul, psiholog.

Mladi ljudi ne mogu da se ponašaju kao da su odrasli, jer njihov mozak nije dovoljno razvijen, pa oni ni ne shvataju koliko takva igrica može da bude opasna.

- Drugi razlog za takvu opasnost, jeste odsustvo kontrole zbog mladosti, kontrole inhibicije nad svojim akcijama, jednostavno jer mozak nije razvijen još dovoljno da sagledaju posledice da će neko brinuti, da će se nešto dešavati, već samo vidi taj cilj. A treći faktor jeste uticaj grupe. Ona kao faktor osnažuje ideju za akcijom i takmičarstvo - ističe Aleksandar.

Mladi uvek traže neku opasnost, da nema takvih igrica na društvenim mrežama, oni bi smislili drugi način da sebe ugroze, ne shvatajući zapravo da to rade.

- Društvene mreže samo pomažu da se takva igrica raširi, čisto kao mediji, ali mladi imaju bazične osobine koje ih navode da čine opasne stvari. Te bazične osobine guraju mlade na to. Novi izazovi, nove ideje, nove akcije, ta tri momenta, pa sklonost riziku, odsustvo mentalne kontrole i uticaj grupe, to su tri faktora koje mlade podstiču na takvu jednu akciju - izjavio je za Telegraf.rs. Aleksandar.

I generacije koje nisu odrastale u doba interneta, takođe su imale neke svoje izazove kroz koje su morale da prođu, a neki od njih su i te kako bivali opasni, kao što je sad igrica "izazov-48 sati".

- Ne znači da su ove generacije bolje ili gore od nas, samo znači da su drugačije, imaju drugu percepciju stvarnosti, jer su odrastale u eri interneta - kaže Šibul.

Deca koja započnu ovakvu vrstu izazova se ne ponašaju nimalo drugačije, jer oni ni ne shvataju da u tome postoji problem, pa roditelji ne mogu da primete da dete planira da "nestane" od kuće.

- Ne postoji način da roditelj vidi da je dete naumilo da pobegne od kuće u cilju pobeđivanja u igrici - kaže Aleksandar.

Razgovor roditelja i dece je veoma bitan, jer samo na taj način ono može da shvati da njegovo ponašanje može da dovede do posledica, i da ono utiče na druge ljude, a ne samo na njega.

- Roditelji treba ozbiljno da razgovaraju o izazovima, i da im probude empatiju. Dete treba da shvati da su roditelji ljudi koji imaju svoje brige. Roditelji treba da otvore emotivnu priču o brizi za drugog, deca to mogu da shvate - objašnjava psiholog.

Mladi ne bi prihvatali takve izazove kad bi zaista razumeli kako će roditelji zbog toga da se osećaju.

- Mladi mozak nema kontrolu i svest šta radi drugome u momentu kad je fokusiran da pobedi u izazovu, ne razmišljaju o posledicama i brizi roditelja. QAli, kada bi znali to, ne bi to radili - dodaje Aleksandar.

Svako doba života ima svoje odlike po kojima je drugačije od predhodnog i budućeg, pa tako i mladost. Detinjstvo se odlikuje odsustvom straha i željom da se sve istraži, pa zato roditelji moraju da nauče decu gde treba povući granicu, kako ne bi ugrozili sebe ili drugog, tokom svog odrastanja.

(I.Vlajkovic)