General Lazarević: Osedeo sam kada je Klinton slagao da je na Paštriku stradalo 700 naših vojnika! Tokom bombardovanja sam otpisao sebe
- Pitao sam koliko ima poginulih vojnika, kažu mi dva. Stabilizovali smo odbranu, a onda smo izvršili protivudar i od te Klintonove laži ili nade nije ostalo ništa. Ali taj trenutak mi je bio najteži - rekao je general Vladimir Lazarević
General Vladimir Lazarević, koji je komandovao u ratu na Kosovu 1998. i 1999. godine i osuđen pred Haškim sudom za komandnu odgovornost za ratne zločine, posle dve godine od dolaska iz Haga, otvorio je dušu i u intervjuu za nedeljnik Ekspres otkrio da mu je najgori trenutak u životu tokom bombardovanja, zbog kojeg je i osedeo, bio kada je Bil Klinton slagao da je na planini Paštrik u okviru NATO agresije ubijeno 700 srpskih boraca.
U razgovoru za ovaj nedeljnik, on je opisao kako je Kosovo odbranjeno od NATO agresora, ali i da je tokom bombardovanja otpisao sebe.
Zamoljen da opiše taj 9. aprila 1999. kada je na Paštriku NATO krenuo u kopneni udar, i počeo boj na Košarama, general Lazarević je najpre istakao da su oni očekivali tu kopnenu invaziju, ali ne u početnoj fazi rata.
- Ne znam šta je agresor mislio kada se odlučio za jedan široki frontalni napad na frontu širine 15-20 kilometara. Verovatno je verovao da će za kratko vreme slomiti kičmu odbrane srpske vojske u sastavu Prištinskog korpusa i osvojiti Metohiju.
Ja sam dobio izveštaj o kopnenom prodoru tek u podnevnim satima 9. aprila jer su sve veze bile blokirane, u prekidu, uništene s prvim operativnim ešalonom u graničnom području. Izveštaj mi je doneo pukovnik, oficiri za vezu s prostora Đakovice sa isturenog komandnog mesta korpusa.
Dobijeni izveštaj bio je napisan negde oko 8 sati ujutru. Govorilo se o paklu, o Vijetnamu u malom, jednom haosu, neviđenom napadu do tada. Tražila se pomoć komande korpusa, ali se taj izveštaj završava sa "Borbeni moral je na visini, državnu granicu sačuvaćemo po svaku cenu”.
Mi smo uspeli da se stabilizujemo u kasnim popodnevnim satima vezu i ja sam se lično čuo s piscem tog borbenog izveštaja, potpukovnikom Jevtić Goranom. Pitao sam šta im treba. Izvestili su me koliko ih je ranjeno, koliko ih je poginulo.
Zamolio sam ih da izdrže jer ću im poslati pomoć, da se ne daju, da znaju šta brane, Srbiju, čast srpskog vojnika i poslednje što sam rekao bilo je "stižemo”. I sutradan smo komandant armije i ja otišli na taj prostor. I počeo je čuveni boj na Košarama, koji je trajao narednih dana sve do završetka rata.
Na pitanje da li je otpisao sebe, odgovorio je sa "da":
- Moja zapovest za odbranu zemlje na prostoru Kosova i Metohije bila je u skladu sa zapovešću komande armije i timom borbene komande, i glasila je „uzastopnom odbranom sprečavati dublje prodore agresora; nanositi mu što veće gubitke; dakle, povlačiti se uzastopno sve do neke topografske grede, planine, Milanovac, Suve planine, Crnojeva, a zatim uz pregrupisavanje snaga i ojačavanje krenuti u protivnapad, isterati agresora s naše zemlje”.
To je bila odluka komande korpusa, a vidite kakav izveštaj mi šalju s mog isturenog komandnog mesta, s Košara i sa čitavog fronta od dvesta pedeset jedan kilometar: „branićemo državnu granicu po svaku cenu”.
I sada sasvim precizno da vam kažem, ja lično ne znam da su vojnici i starešine komande sami odlučili da promene direktivu komande. I mi sami svojim životom branimo zemlju po svaku cenu. Mi ne branimo uzastopno teritoriju Srbije, nego odsudnom odbranom ginemo braneći svaku stopu zemlje.
General Lazarević je otkrio da mu je najteži trenutak u životu bio kada su ga negde krajem maja, oko dva-tri sata posle pola noći, iz medija centra u Prištini obavestili da Klinton drži konferenciju za štampu, na kojoj je izjavio da je NATO tog dana ubio sedam stotina vojnika Prištinskog korpusa na planini Paštrik, prema Prizrenu.
- Prethodnog dana sam bio na tom pravcu. I video sam to dejstvo, te iste avijacije i vršio analizu i cenio da je odbrana stabilna. Kada sam čuo tu informaciju, hteo sam da se obrijem i da krenem na put. Sebe sam pogledao u ogledalu i video da sam potpuno sed. Sam sam krenuo, našao jedinicu, našao komandu.
Sve je već sve bilo u prekidu, jedinica nije znala koliko ima gubitaka. Ubrzo smo uspostavili vezu, i lično sam stupio u kontakt sa onima koji su na dve hiljade i pet metara nadmorske visine branili prvu crtu državne teritorije.
Pitao sam koliko ima poginulih vojnika, kažu mi dva. Stabilizovali smo odbranu, a onda smo izvršili protivudar i od te Klintonove laži ili nade nije ostalo ništa. Ali taj trenutak mi je bio najteži.
Ceo intervju sa generalom Lazarevićem pročitajte sutra u nedeljniku Ekspres.
(Telegraf.rs)