Prelepo banatsko zdanje krije strašnu tajnu: Niko ne sme da kosi travu oko ovog zamka, a jednom godišnje dvorac nadleće misteriozna senka (FOTO) (VIDEO)

Grb porodice Botka na istočnom zabatu počinje da svetli i redovno se čuje rika

Ukoliko se zateknete u Banatu, a posebno ako volite mistiku i avanturu, ne propustite da posetite dvorac Kapetanovo u blizini Starog Leca.

Veliko parče srpske zemlje koje odumire iz sata u sat: Sumorne fotografije iz Banata gde uskoro nećemo imati kome da kažemo "dobar dan" (FOTO)

Preporučujemo

Ugroženo prelepo Labudovo jezero, važna prirodna zona Srbije

Prema predanju, dvorac je podigao vlastelin Bela Botka. Kažu da je voleo svoju ženu i kocku. Zbog ljubavi prema kocki izgubio je ženu. Tačnije, 1938. godine Bela je na kocki izgubio dvorac, nakon čega se njegova žena Ema, 2.avgusta, popela na najvišu kulu, polila benzinom i zapalila. Kažu da je od nje njije ostao čak ni pepeo, samo pramen plave kose koji je poput venčanice smrti dugo obletao oko zamka.

Ako je verovati legendi, svakog 2.avgusta, noću na svetog Iliju odajama šeta duh žene sa dugom plavom kosom. Grb porodice Botka na istočnom zabatu (lav sa krunom koji u šapi drži zvezdu) počinje da svetli i redovno se čuje rika. Meštani pak kažu da smatraju da se radi samo o grmljavini.

Dvorac je inače, u svakom slučaju lepo obići, jer je jedan od malobrojnih u Vojvodini koji je renoviran i čiji je prvobitna arhitektura sačuvana. Dvorac je spomenik kulture od velikog značaja i u privatnom je vlasništvu gospođe Radmile Jovanović.

Raskošan srednjovekovni zamak sagradio je 1904. godine ondašnji župan Botka Bela, a ime je dobio prema poslednjem predratnom vlasniku Milanu Kapetanovu. Posle Drugog svetskog rata, Zakonom o nacionalizaciji, dvorac mu je oduzet. Privatizovan je pre više godina i novi vlasnik planira da u njemu otvori hotel i restoran za klijentelu sklonu lovnom turizmu.

Legenda o dvorcu Kapetanovo

Kada je 1938. godine bankrotirao, vlasnik zamka Botka Bela nije ni slutio da će mu se žena, od tuge što gubi zamak, politi benzinom i zapaliti. Kažu da je izgorela brzo i da od nje nije ništa ostalo. Čak ni pepeo. Ostao je samo pramen plave kose koji je poput venčanice smrti dugo obletao oko zamka. Toga avgusta 1938. nebom su svake noći šarale zvezde repatice podsećajući na taj tužni vatromet. Legenda kaže da se svakog drugog avgusta, na svetog Iliju, noću pojavljuje u jednoj od soba zamka senka žene sa dugom plavom kosom koja gleda u banatsku ravnicu. I danas, kada kosci kose travu oko zamka, na njihovim kosama i grabljama se umesto trave ponekad nađe pramen plave kose.

(Telegraf.rs / Južni Banat)