Sve više njih razmišlja o povratku na selo, a studenata na poljoprivredi sve manje!

- Srbija je agrarna zemlja. Ima sve potencijale da prednjači po proizvodnji, kvalitetu i ceni zdrave hrane. Ti potencijali moraju mnogo bolje biti iskorišćeni i unapređeni. Za to je potreban obrazovani kadar - zaključuje Radivojević

Država je rešila da kroz razne podsticajne mere "vrati" ljude na selo i neki su zaista otišli tako da žive. Neki prvi put, a neki su se vratili, a svi zajedno čine 40 odsto srpskog stanovništva. Nije malo, ali uprkos tome, na poljoprivrednim fakultetima u Čačku i Beogradu i ove godine ima nepopunjenih mesta.

Novosađanka odlučila da napusti grad i žurke: S porodicom je prešla na selo, a sad otkriva pravu istinu o životu van asfalta! (VIDEO)

Preporučujemo

Ovaj fakultet bolji je od Harvarda, a srpskim studentima je poslednji izbor

U slučaju Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu izostao je deo brucoša koji bi išli na samofinansiranje. Tako je upisan 651 student na budžet, a na samofinansiranje 118 iako ima mesta za 320 samofinasirajućih studenata.

Broj upisanih studenata na budžet je isti kao i prošle školske godine, a na samofinasiranu je manji za 167 mesta.

- Prošle, pa ni ove godine broj mesta na samofinasiranju nije popunjen. Razlozi za to su vrlo kompleksni. Ističu se dva. Neinformisanost kandidata o potrebama društva i području privrede, koja može da se značajno razvije je jedan. Drugi su demografskih razlozi. Demografski razlozi su se u oblasti visokog obrazovanja osetili. Na svim nivoima, počev od osnovnog obrazovanja do visokog, sve je manje dece - upozorava profesor dr Dušan Radivojević, prodekan za nastavu Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.

Lenka Ribić Zelenović, prodekan za nastavu Agronomskog fakulteta u Čačku kaže da tamo na osnovne studije u prvu godinu upisuju samo studente na budžet i da je odobrena kvota od 120 mesta, a da je upisano 112. Prema njenim rečima, i prošle godine je ostalo desetak slobodnih mesta, ali ona ne smatra da je manjak interesovanja razlog tome.

- Ne primećujem manje interesovanje u odnosu na druge fakultete, nego je takav generalni trend kod upisa akademskih studija. Jednostavno, manje je dece - kaže Zelenović.

Sa njom se slaže Jelena Radović, šef kabineta dekana Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

- Tačno je da je ove godine manje upisanih studenata, a razlog tome je dugogodišnji negativan natalitet koji se sada odražava na sve društvene aspekte, pa tako i na upis studenata u prvu godinu u smislu da je znatno manji broj rođene dece. Uprkos tome, Poljoprivredni fakultet Novi Sad je jedan od retkih fakulteta koji su ove godine popunili sva mesta finansirana iz budžeta - kaže Radović.

Prodekan sa fakulteta u Beogradu osvrnuo se na to koliki bi benefit zemlja mogla da ima da je veće interesovanje mladih da se školuju u poljoprivredi.

- Srbija je agrarna zemlja. Ima sve potencijale da prednjači po proizvodnji, kvalitetu i ceni zdrave hrane. Ti potencijali moraju mnogo bolje biti iskorišćeni i unapređeni. Za to je potreban obrazovani kadar. To deca ne znaju, ako im se ne kaže sa pravog mesta i na vreme - zaključuje Radivojević.

(S.Vasić)