Svaka druga beba rodi se carskim rezom: Ginekolozi otkrivaju zašto je to zabrinjavajuće

To je neprihvatljivo, carski rez treba raditi isključivo kada medicina kaže da je to neophodno

U toku prošle godine čak 40 odsto beba od 63.855 ukupno rođenih, na svet je došlo carskim rezom, pokazuju podaci Instituta za javno zdravlje “Batut”.

Zašto se sve žene ne porađaju carskim rezom i da li je opasniji ili zdraviji za dete - evo šta kažu stručnjaci

Preporučujemo

Svetska zdravstvena organizacija sa druge strane smatra da bi samo 16 odsto svih porođaja trebalo da bude izvedeno ovom metodom, pišu Novosti.

Ginekolozi za Večernje novosti tvrde da broj carskih rezova, iz godine u godinu vrtoglavo raste, pa je sada višestruko veći nego pre dve decenije. Čak se i trudnice sa svim parametrima normalne trudnoće - porađaju u operacionim salama.

Akušeri, međutim, upozoravaju da carski rez, ako nije medicinski opravdan, nikako nije preporučljiv i bolji u odnosu na prirodan porođaj.

Po rečima prof. dr Ljiljane Mirković, načelnice akušerske intenzivne nege Klinike za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Srbije, carski rez treba raditi isključivo kada medicina kaže da je to neophodno.

- Činjenica je da se u Srbiji beleži izrazit porast broja carskih rezova i da je trenutna brojka od bezmalo 40 odsto, neprihvatljiva. U svim zemljama Zapada koje takođe beleže porast broja carskih rezova, publikovane su nacionalne smernice za bezbedno smanjivanje njihovog broja. Prvi korak ka smanjivanju broja carskih rezova je tačno praćenje njihovog broja na nacionalnom nivou. Drugi je uvođenje klasifikacije indikacija za carski rez - kaže dr Mirković.

Više je razloga, po mišljenju dr Mirković, inače i profesora Medicinskog fakulteta, zašto je neprihvatljiv ovako visok procenat carskih rezova.

- Pre svega, carski rez je hitna hirurška operacija kojom se spasavaju život žene ili fetusa, u porođaju. Komplikacije kao što su krvarenja, infekcije i tromboze krvnih sudova češće su kod operisanih žena, a veća je i smrtnost u toj grupi porodilja. Deca rođena carskim rezom su u kasnijem životu izložena većem riziku za pojavu astme i nekih drugih autoimunih oboljenja. U sledećoj trudnoći žene sa carskim rezom imaju veću šansu za pojavu nisko usađene posteljice - kaže ona.

Faktori koji najviše doprinose učestalosti ove operacije su - neadekvatna materična aktivnost, prethodni carski rez, karlični stav ploda, patnja ploda, prenesena trudnoća, višeplodna trudnoća...

Carski rez je akušerska operacija kojom se hirurškim putem završava porođaj i spada u najvažnije operacije koje se izvode u ginekologiji i akušerstvu.

Takođe, spada u jednu od deset najčešćih velikih operacija.

- Promenilo se mnogo toga poslednjih decenija što može objasniti učestaliju pojavu rizičnih trudnoća, o čemu nažalost, u Srbiji ne postoji jasna evidencija. Žene rađaju u kasnijim godinama sa više manjih ili većih, latentnih ili manifestnih oboljenja, više je multiplih trudnoća kao rezultat asistiranih reproduktivnih tehnologija, trudnice su češće gojazne i sa većim brojem štetnih navika. U razvijenim zemljama se beleži porast učestalosti hipertenzije i dijabetesa u trudnoći čak za 25 odsto - zaključuje dr Mirković.

(Telegraf.rs/Večernje Novosti)