Srpski fejsbuk lovci na pedofile: Sami se bore, objavljuju fotke manijaka, prete im. Ovo je njihova priča (FOTO)
Prijavljene osobe nisu izostavljene od praćenja i nadgledanja viših organa. Ipak, i kada se lociraju i dovedu pred lice pravde ti "predatori", slike maltretiranja i zlostavljanja, ali i uhođenja, zauvek ostaju sa žrtvom...
Fejsbuk stranica "Borba protiv pedofilije" za kratko vreme dobila je veliku podršku roditelja, dece i građana Srbije, koji žele da konačno stanu na put pedofiliji i ljudima koji imaju pogrešne afinitete i želje. Sa idejnim tvorcem i administratorom grupe, Filipom Sičem razgovarali smo o ovoj akciji koja je veoma korisna i neophodna, ali jako stresna i često mučna, jer nažalost, slučajeva za analizu i osudu ima previše.
- Od ranije sam upoznat sa mnogo sudskih malverzacija putem često stimulativnih razgovora sa osobama koje su imale uvid u postupke , bilo da su pravnici, lekari, vojna lica, biznismeni ili fizička lica. Oduvek sam se okruživao društvom pragmatičnih ljudi, a neretko sam imao uvide u neprincipijelne sudske postupke. Tema o kojoj pričamo danas, takođe ima prolog iz sličnih izvora, jedina razlika je u tome što sam uvideo da se pomenutim krivičnim delima ne pridaje skoro nimalo pažnje - počinje svoju priču za Telegraf.rs Filip Sič, koji ne želi da govori previše o sebi, pa objašnjava kako je on samo jedan student prirodnih nauka.
Istraživaući sajtove za upoznavanje, hronologiju izveštavanja novina, (ne)rad organizacija koje se predstavljaju kao utočišta nade, pokrenuo je web sajt "borba-protiv-pedofilije" čiji je sadržaj predstavljala anonimna anketa, koja bi trebalo da ukaže koliko su ljudi uopšte zadovoljni kaznama za pedofile, kao i koliko su zaista upućeni u ovaj zaista veliki problem.
- Budući da je odziv bio nemerljiv, osmišljena je i stranica na facebook-u "Borba Protiv Pedofilije" radi reklamiranja ankete i širenja rezultata na uvid javnosti. Ubrzo smo uvideli da u ime javnog dobra možemo učiniti mnogo više - govori Filip kako je uopšte započeo ovu priču.
Kaže da je i sam u par navrata bio prisutan tokom razgovora frustriranih roditelja i porodica. Vremenom se razišao sa kolegama koji su sa njim delili prvobitnu ideju o borbi protiv pedofilije.
- Od kada sam se razišao sa kolegama koji su bili u strahu od gubljenja posla ili potencijalnih neprijatnih neželjenih posledica, detaljno je razrađena infrastruktura za buduće delovanje organizacije koja će ostati vidljiva jedino izabranim budućim članovima - ističe Sič.
Rezultati njegove ankete pokazali su da bi građani želeli da znaju odakle vreba potencijalna opasnost: čak 97 odstgo ispitanika spremno je da vidi javni registar osuđivanih pedofila. Kako sam shvata, naivno je sa bilo čije strane odjednom zahtevati takav registar, jer kao prvo, ne postoji ni validna studija kolika je zastupljenost krivičnih dela ove prirode u našoj zemlji.
Pretnje su neminovne, objašnjava Filip, kad se neko bavi takvom vrstom posla, tako da on i njegov tim (ukupno ih je troje) i očekuju određene pretnje.
- Planirana je sačekuša u Novom Sadu uz poziv na finansijsku pomoć i marketinško savetovanje koju sam izbegao jer sam računao na istu. Istog dana sam uklonio sve aktivne administratore na stranici iz razloga njihove bezbednosti. Stranica je otvorena svima, tako da i potencijalni predatori mogu da se predstave kao zabrinuti građani i naprave sličnu ponudu - objašnjava idejni tvorac cele ove akcije.
Sama stranica nije izostala sa mete napada u predhodnim mesecima od osoba koje su nudile podršku.
Kako objašnjava Filip, građani su prilično zapanjeni objavama na stranici, i to je više nego zabrinjavajuće, jer je time jasno da se većina prvi put sretne sa sadržajem koji objave.
- Ne možete zameriti ljudima što se na prvi susret sa pomenutim sadržajem ophode vulgarno puni gneva i besa koji je potpuno opravdan, niti na osnovu njihovih reakcija možete suditi organizaciju. Da se organizacija pretvori u nešto slično tabloidima, to bi za nas bio najveći poraz. Ljudi su spremni i sposobni da pokažu svoju bolju stranu, samo se treba potruditi i uputiti im u što većem broju, pa makar i individualno reči staloženosti, jer pozivima na nasilje nećemo postići ništa - iskren je on.
Važna razlika između pedofila i predatora
- Na našoj strani nigde nije navedeno da je osoba pedofil, jedino se da zaključiti da je sklona pedofiliji ili da spada u široko rasprostranjenu grupu hebefila. Kada je reč o njihovom hvatanju i lociranju, služimo se sa više različitih metoda, ne mogu vam reći u detalje jer bismo narušili svrhu diverzija - iskren je Sič.
Naveo je primer jednog banalnog i nimalo bezopasnog pristupa i stupanja u kontakt.
- Na jedan profil diverzije trinaestogodišnje devojčice, u naizgled bezopasnoj Facebook grupi za druženje, dnevno stiže čak i do tridesetak zahteva za prijateljstvo od starijih osoba. Od pomenutih zahteva za prijateljstvo, na prvi pogled od vršnjaka istih godina zapravo stoje starije osobe koje će vas dodati u drugu grupu gde možete biti meta ozbiljnih napada - naglašava sagovornik.
Kako sam priznaje, i kada bismo pitali profesionalce koji su se specijalizovali za takve razgovore, lagali bi vas kad bi rekli da im nije stresno.
- Ipak u razgovorima ne odustajemo, vođeni namerom da utvrdimo granice preko kojih su te osobe spremne prekoračiti.
Kada je reč o saradnji sa policijom, ova grupa boraca ima stabilnu saradnju sa većim brojem inspektora u koje imamo poverenja. Dokazni materijal se pre bilo koje objave uručuje na uvid inspektorima. Nažalost, osnovanog elementa za krivično gonjenje prijavljenih nema, jer ne postoji oštećenih u našim primerima. Ipak, prijavljene osobe nisu izostavljene od praćenja i nadgledanja viših organa.
- Koliko god nam vreme i finansije dozvoljavaju, ne izbegavamo susret sa žrtvama, kao i njihovim roditeljima. Koliko god žrtava da sretnete, nemoguće je ostati ravnodušan. Kako te porodice preguraju muku koja ih je zadesila... Ovo je skupo pitanje koje zahteva još skuplji odgovor, i nadam se da ćemo tokom 2018. godine, ukoliko nam namere ne budu osuđene, uz prisutan adekvatan stručni kadar po otvaranju centra za pomoć žrtvama uspeti da damo bolji odgovor. To su slike i sećanja koja zauvek ostaju sa žrtvom.
- Velika većina sudskih sporova se upravo svede na međusobni sporazum između zastupnika obe strane, mahom iz razloga prevelikih sudskih troškova kao i izbegavanjem javne diskriminacije žrtava i njihovih porodica. Žrtve su u pre napada bile nemoćne, posle se osećaju još nemoćnijim pogotovo nakon ishoda zatvorenih sudskih postupaka. Dužnost svake civilizovane zemlje i građana je da na najbolji način zaštite one najugroženije i najranjivije - zaključuje Filip Sič.
(J. O. Dž.)