Veliko parče srpske zemlje koje odumire iz sata u sat: Sumorne fotografije iz Banata gde uskoro nećemo imati kome da kažemo "dobar dan" (FOTO)

Talas napuštanja sela i smanjivanja broja stanovnika nije zaobišao ni sever Banata, teritoriju Kikinde koja je tokom poslednjih deset godina izgubila broj stanovnika veličine jedne opštine ili nekoliko sela

Sumorna demografska slika napuštenih i polupraznih sela u kojima većinom živi stanovništvo starije dobi, dok mlađi "trbuhom za kruhom" odlaze, nažalost sve više se može videti širom Srbije.

Otvorena 54. Oplenačka berba: Lepo je videti šta znači čuvati tradiciju, ali i šta znači raditi za budućnost (FOTO) (VIDEO)

Preporučujemo

Pre godinu dana su braća iz grada otišla na selo: Zasadili su borovnice, niko nije verovao da će uspeti, a evo gde su sad (FOTO)

Talas napuštanja sela i smanjivanja broja stanovnika nije zaobišao ni sever Banata, teritoriju Grada Kikinde koja je tokom poslednjih deset godina izgubila broj stanovnika veličine jedne opštine ili nekoliko sela.

Zbog loše ekonomske situacije, malih prosečnih primanja većina meštana iz okolnih sela spas je pronašla u pojedinim evropskim zemljama.

Došli smo do podatka da je u Berlinu registrovano čak dvadesetoro dece školskog uzrasta iz našeg sela, dok ovde imamo situaciju da nam se odeljenje na mađarskom jeziku gasi - predočio je sumoran podatak Imre Kabok, predsednik Mesne zajednice u Ruskom Selu.

- Ne odlaze samo mladi iz našeg mesta,sve je više onih koji u srednjim godinama u proseku od 40 do 50 godina napuštaju radna mesta i odlaze u Mađarsku, Austriju, Nemačku i Švajcarsku. Talas migracije loše se odražava na celokupan društveni život u selu, gasi nam se kulturno-umetničko društvo i sportski klubovi jer je starosna struktura sve lošija - upozorava Kabok.

Situacija ništa bolja nije ni u susednim selima. U Banatskom Velikom Selu, od popisa do popisa broj stanovnika se čak za 18 odsto smanjuje.

- Demografska slika je loša, u školi brojimo oko 150 učenika, dok u predškolskom imamo svega 50 mališana, za razliku od prošle godine kada ih je bilo oko 60. Mladi se nakon studiranja u Novom Sadu i Beogradu ne vraćaju u sela, a koliko je loša situacija najbolje svedoči čak 50 praznih kuća u našem

mestu - rekao je Gojko Rodić, predsednik Mesne zajednice u Banatskom Velikom Selu koje broji oko 2.200 stanovnika.

- U selu Iđoš koje je nekada brojalo oko 2.500 stanovnika sada živi 1.700 meštana - rekao je Vasa Dudej predsednik Mesne zajednice u ovom banatskom selu.

- Imamo konstantan odlazak mladi, priča je uobičajena, slaba materijalna primanja, nemanje posla mnoge je nateralo da se otisnu u beli svet. Sem poljoprivrede i obrade zemlje, drugih poslova nema, uglavnom su ostali stariji meštani - kaže Dudej.

Najveće selo na teritoriji Kikinde , Mokrin broji oko 5.300 stanovnika,ali i iz naše sredine odlaze i mlađi i sredovečniji ljudi.

-Pravila više nema, najčešće se odlazi u Slovačku, Češku i Mađarsku, manje se odlazi u zemlje Zapadne Evrope. U pitanju su radna mesta, više plate i bolji uslovi, jedina perspektiva je u poljoprivredi, ali zna se da u poljoprovredi mali paori ne mogu da se izbore sa nametima i obavezama u državi. Rešenje je u preraspodeli sredstava da bi mali poljoprivrednik mogao da opstane. U Mokrinu za sada imamo dva odeljenje đaka prvaka, nekada smo brojali oko 1.000 učenika, danas je to duplo manje oko 450 školaraca - kaže nam Goran Dumitrov, predsednik Mesne zajednice u Mokrinu.

Najlošija slika je u Banatskoj Topoli, mestu koje prema poslednjem popisu iz 2011.godine broji ispod 1.000 stanovnika, svega 883 meštanina živi nadomak Kikinde, dok je 2014.godine samo tri đaka prvaka bilo upisano u prvi razred.

Na alarmantan podatak ukazao je i Ivan Roščić, gradski ombudsman.

- Kikinda je 1990.godine imala 69.870 stanovnika, tokom poslednjih 27. godina izgubili smo 16.000 stanovnika što je ravno opštini Čoka. Prema poslednjem popisu iz 2011.godine Kikinda je imala 59.329 stanovnika, ali se taj broj sigurno i do danas smanjio jer imamo manji mortalitet od nataliteta - ukazao je

Roščić.

Stariji meštani iz okolnih sela , prisećaju se "zlatnih vremena".

-Pre nekoliko dana obeležili smo 5.oktobar- Dan oslobođenja Ruskog Sela. Uhvatila me je neka seta, jer sam nekada znao po celu noć znao da čuvam taj spomenik. Sada kad pogledam sve je u procesu opadanja - kaže nam osamdesetogodišnji Dušan Petrović iz Ruskog Sela.

Sa njim se složio i Pera Milošević.

-Moji su svi otišli, sin, snajka, deca, ostali smo baba i ja. Nažalost nismo jedina porodica,puno mladih odlazi, najviše za Nemačku i Austriju - rekao je.

I dok se ovakve slike iz godine u godinu ponavljaju, a broj meštana opada, pitamo se koje su mere države, društva, pa i pojedinaca kako bi se zaustavio trend migracije mladih. Jer ukoliko se nastavi ovakvim tempom, svakih deset godina gubićemo po nekoliko sela.

(Dragana Ivanić)