Bojan i ja 10 godina nismo imali decu, a bili smo u braku: Onda sam rodila sina, a moj muž je u julu saznao da je ODUVEK NEPLODAN!
Jeziva porodična tajna me razdire godinama
Redakcija portala Telegraf.rs je poslala poziv čitaocima da se jave sa svojim životnim ispovestima, kako bi “olakšali svoju dušu” i kako bi, baš kao na forumima, u komentarima na objavljenoj ispovesti mogli da vide šta drugi ljudi misle o njihovom izboru i da razmenjuju mišljenja. Naš cilj je da zaštitimo vaš identitet ukoliko ne želite da ga iznosite pred svima. Šaljite nam svoje ispovesti na redakcija@telegraf.rs
Preporučujemo
KRVAVA SVADBA: Na dan venčanja ubila je trudnu drugaricu, rasporila joj stomak, ukrala bebu i rekla da je NJENA (FOTO)
Pored "okamenjenih svatova", trebala je da se održi prava ŠOPSKA SVADBA: Mladenci se nisu pojavili, pa se slavilo bez njih (FOTO) (VIDEO)
Ovo je ispovest Sanele (56):
"Pre nego što sam se udala bila sam vesela devojka, uvek spremna na zezanje i flert. Pre njega sam bila s jednim dečkom, koji se preselio u Sarajevo i tako sam patila za njim mnogo, mnogo. Bojan (moj sadašnji muž) je odmah počeo da obleće oko mene posle tog momka. Kad smo Bojan i ja počeli da se zabavljamo, mnogo me je gušio i želela sam da pobegnem. Živimo u maloj sredini, to je bilo sramotno, ali ne i retko.
Pobegla sam s jednim čovekom iz drugog sela, divan, predivan. Otišli smo za Beograd, gde smo izlazili i zezali se. Međutim, onda se pojavio Bojan i krenuo da kukumače da se vratim, da me voli... da sam sve njegovo.
Vratila sam se. Vratila sam se jer me je ophrvala sramota i shvatila sam da s njim mogu da ostarim, a ako pukne bruka, neće me niko hteti. Tad sam već imala oko 25 godina.
Sad je vreme drugačije, onda je tako bilo. Nisam imala mnogo svesti o tome koliko i šta sve mogu. Koliko god da smo imali nezaštićene odnose, jednostavno nisam ostajala trudna!
Ja sam bila očajna, on se sklanjao od mene. Na kraju smo postali maltene ko prijatelji. U međuvremenu je počeo rat i u naše selo su došle izbeglice. Među njima i moja najveća prva ljubav se vratila iz Sarajeva.
Taman u tom periodu smo se Bojan i ja venčali. Noć pred svadbu spavala sam sa mojom najvećom ljubavi kako me nikad ne bi zaboravio. Kako bi mi oprostio što ga nisam čekala.
Nekako smo se mi skapirali i nastavili smo da se viđamo iako sam u braku.
I eto... negde 1995. godine sam ostala trudna. Rodila sam sina. Nikad nisam rekla nikome čiji je! Mislila sam da niko ne zna.
A onda je moj sin počeo da raste i sve više liči na moju prvu ljubav, tajnu ljubav. To je shvatila i sestra mog muža i počela je da me ignoriše i da me nipodaštavva. Odnosno, ponašala se kao da ne postojim.
To me je bolelo, ali sam se maksimalno posvetila detetu. Sad je on sjajan momak. A moj muž je godinama kopnio.
Dobio je razne bolesti koje su ga iznutra jele. I nedavno je saznao da je neplodan.
Taj dan neću zaboraviti.
Sedi ispred kuće i ćuti. I ja kažem šta je bilo... On kaže da mi je sve oprošteno.
Dugo smo plakali... i izmirili se konačno srećni i zadovoljni.
A onda je počeo horor! Njegova sestra i familija je krenula da me ignoriše, da ignorišu našeg sina i da se ponašaju ko da nismo rod.
Mnogo boli, mnogo..."
(Telegraf.rs)