Kako se sahranjuju samoubice u hrišćanstvu, islamu i judaizmu?

Rabin, sveštenici i muftija sagovornici Telegrafa na temu o kojoj ste verovatno malo znali. Kakvi su običaji, u kojim situacijama se prihvata izlazak na groblje i kakvi se obredi vrše kada treba da se sahrani samoubica

U Srbiji se godišnje ubije prosečno 1.300 ljudi, dok je najveća stopa suicida u Vojvodini. Da je u pitanju ozbiljan problem koji uništava naše društvo govori najnovije istraživanje prema kome se na svakih 17 sati u Vojvodini izvrši jedno samoubistvo.

Ni sahrana, ni kremacija: Ovo je budućnost ispraćaja na onaj svet (VIDEO)

Preporučujemo

Nema plakanja, nošenja crnine, narikača, trčanja za kovčegom i glasnog kukanja: U ovoj zemlji su uvedena nova pravila za sahrane (VIDEO)

U ostalim delovima Srbije stopa je niža, a naša zemlja nalazi se na 13. mestu po broju samoubistava na godišnjem nivou.

Pošto kremiranje kao izbor pogreba tela pokojnika u Srbiji još uvek nije rasprostranjeno, porodice se uglavnom opredeljuju da telo samoubice sahrane ukopavanjem u zemlju.

Zavisno od toga koje su veroispovesti, razlikuju se i načini pogreba, a samoubice se pokopavaju takođe na groblju. Svi sagovornici Telegrafa složni su u jednom: samoubistvo predstavlja greh i niko ne sme da podiže ruku na sebe.

Ukoliko je pravoslavac izvršio samoubistvo, crkva ima jasan stav koji se protivi samoubistvu i održavanje pogreba takvoj osobi ne postoji. Međutim, postoje izuzeci, kada uz posebno odobrenje nadležnog episkopa, može da se izvrši čin opela.

- Za crkvu ne postoji nijedan opravdan razlog da se izvrši samoubistvo. Samim tim što nismo sami sebi podarili život, već nam je darovan od Boga preko naših roditelja, nemamo pravo ni da ga sami sebi oduzmemo. Međutim, postoje posebni slučajevi kada pokojnik nije bio svestan šta čini i ako postoje valjani dokazi za to, a porodica podnese molbu za opelo, njihova molba se uglavnom odobrava - pričao je za naš portal otac Dragan Rakić.

Kao u pravoslavlju, slična praksa povodom ovog pitanja vlada i u Rimokatoličkoj crkvi. I za njih je samobistvo neprihvatljivo, ali takođe postoje slučajevi kada se izlazi na opelo.

- Uglavnom se procenjuje od slučaja do slučaja i osim psihičkih razloga pokojnika, uglavnom se ne odobrava izlazak na opelo. Ako je pokojnik bio psihički bolesnik i izvršio samoubistvo, izlazi se na opelo posle procene, a svi ostali slučajevi kada je izvršeno samoubistvo da bi se nekome nanela šteta i slično, tada ne izlazimo na opelo - objasnio je otac Aleksandar Ninković iz beogradske biskupije.

Dok se u pomenutim hrišćanskim konfesijama samoubica sahranjuje zajedno sa ostalim pokojnicima na groblju, kod Jevreja je nešto drugačiji slučaj.

Pokojnik koji je izvršio samoubistvo se takođe sahranjuje na groblju, ali on, ili više njih, uvek mora biti izdvojen od ostalih. Obično u nekom zabačenom ćošku groblja.

- Samoubice se sahranjuju odvojeno od ostalih jer se time želi ukazati da je samoubistvo loše i daje se primer drugima da se to ne čini - kazao je za Telegraf.rs Isak Asijel, beogradski rabin.

U muslimanskom svetu prisutna je visoka stopa samoubistava. Skoro da ne prođe dan, a da u dnevnim vestima nema naslova "Bombaš samoubica..." koji nam stižu sa Bliskog istoka, a ovi ljudi to vrše, kako kažu, "u ime Alaha".

Međutim, u razgovoru za Telegraf.rs, muftija beogradski Muhamed Jusufspahić kaže da je samoubistvo jedan od najvećih ljudskih grehova.

- Podići ruku na sebe, na život koji je dar Životnornog Živog, jeste veliki greh. Bog kaže: "Ne dižite ruku na sebe. Bog je, zbilja, prema vama Samilostan" (Koreniti Kuran, Poglavlje En-Nisa-Žene, Znakovita Aja br.29). Na osnovu ovog učenja i još mnogih, neki učenjaci su utvrdili da se onome ko je podigao ruku na sebe obavlja molitva za dušu, ali pošto je pobunjenik, bez kupanja, koje je takođe propisano - istakao je muftija Jusufspahić.

On dalje navodi da su neki drugi učeni ljudi utvrdili da je to neoprostiv greh, jer podrazumeva pripisivanje sebe Bogu, jer je on davalac života, pa samim tim jedino on može da ga uzme.

- Međutim, postoji i veliki broj onih koji tvrde da ovaj greh, koji je jedan od najvećih, ipak ne izvodi iz vere pokojnika i da se treba obaviti dženaza prema svim obredima kao i kod ostalih preminulih - dodaje muftija za Telegraf.rs.

Kod duševnog rastrojstva osobe koji najčešće bude uzrok samoubistva, praktikuje se vršenje pogrebnog obreda.

- Mi u Islamskoj zajednici Srbije obavljamo dženazu ovako preminulim osobama, nadajuću se božjem zadovoljstvu, a on sam najbolje zna šta je ispravno - završava priču muftija Jusufspahić.

(Telegraf.rs)