Sanja je udomila dve mace, odjednom ih je bilo 19 u kući! A ovako je objasnila kako je došlo do toga (FOTO)

Prva cena koju je ova devojka platila za svoju želju da spasi što više životinja bio je trenutak kada je poslednju "turu" mačića odnela u azil, kao i njihovu majku

Vest da je Kragujevčanka imala u stanu skoro 50 mačaka koje je inspekcija oduzela i smestila ih u azil, isprovocirala je mnoge da u komentarima sude, kritikuju i pitaju - kakvi to ljudi dovuku kući toliko životinja i kako ne znaju kada prestati. Na ovo pitanje ponudila je odgovor sagovornica Telegrafa koja je u jednom trenutku stigla do 19 životinja i stanja očaja.

Ceca živi u stanu sa sinom i čak 50 mačaka: Izviru iz svih ćoškova i fioka, komšije se danima žale na smrad

Preporučujemo

Pričali smo s Cecom, koja živi s 50 mačaka, od kojih smrdi cela zgrada: Sin ih je doneo, a svaku kad umre, sahrani kao čoveka! (FOTO)

Ona kaže da u njenom slučaju nije reč o hordašenju, psihijatrijskom oboljenju i obliku zlostavljanja životinja, ali da će posle njene priče mnogo šta biti jasnije dežurnim kritičarima.

- Jednog dana kreneš da završiš neki glupi posao u gradu i vidiš decu koja se vraćaju iz škole i iz zabave gađaju kamenjem crno štene. Šapa mu je već krvava. Uzmeš ga u naručje i odneseš kući, samo da bi ga oporavila, i naravno - ostaviš ga kod sebe. Isto poslepodne tvoja sestra ode do trgovine i na sred druma, u rupi na asfaltu, nađe dva mala mačeta. Ne može da ih ostavi osuđene na prvi auto i donese ih kući. To je već tri životinje - započinje svoju priču sagovornica Telegrafa koja se predstavlja kao Sanja.

Ona kaže da je jedina sreća u njenoj priči što živi u kući i ima dvorište. Nije prošlo godinu dana Sanja se vraćala iz posete drugarici i čula mjaukanje ispod parkiranog auta.

Neko u prolazu reče - jadno mače, pocepaće ga kučići. Sanja je klekla na asfalt i ispod kola izvukla mače, s planom da ga ostavi u nekoj tihoj ulici. Ali, mače nije imalo jedno oko i Sanja je znala - njega niko neće udomiti. I uzela ga je ona, svoju četvrtu životinju.

- A ono moje crno štene odraslo je u divnu ženku. Svi u porodici smo se složili da bi bilo humano da je pustimo da bar jednom ima potomstvo. Okotiće dva ili tri, udomićemo ih, mislili smo. Naša kuca okotila je sedmoro. Moja majka je počela da plače jer smo tog trenutka imali 11 životinja - svedoči Sanja.

Štenad su rasla, lajala tražeći hranu od pet ujutru. Komšije su negodovale, a Sanja se budila oko 4.30 da im sprema obrok. Porodica je uspela da podeli većinu štenadi, ali su ostale dve ženkice. Stanje se svelo na šest ljubimaca.

Tada je komšija nabavio mačku, ali zaboravljao da je hrani, pa je došla u Sanjino dvorište odakle miriše hrana svakoga dana u isto vreme. Nemoguće je bilo oterati je, a kasnije baciti njene mačiće - četvoro.

A onda je drugi komšija nabavio štene, ali su ga komšijina deca oko vrata vezala žicom i vukla na lancu niz ulicu. I ono je pobeglo i dom našlo kod Sanje. Tada je porodica već imala 12 ljubimaca u dvorištu.

A onda se gorepomenuta mačka okotila ponovo, pa je i jedna od ćerki onog crnog šteneta na trenutak utekla iz dvorišta i na svet su uskoro stigla tri šteneta.

- Niko nikada nije bio gladan, ali je često na meniju bio samo hleb i ostaci našeg ručka. Mačori su nam mokrili po povrću i cveću u bašti, označavajući teritoriju, sve je smrdelo. Kada su bile jake zime, primali smo ih na smenu u kuću, pa smo nekada morali da usisavamo po dva puta dnevno. Naša posvećenost životinjama počela je da nam bude teška - svedoči Sanja.

Prva cena koju je ova devojka platila za svoju želju da spasi što više životinja bio je trenutak kada je poslednju "turu" mačića odnela u azil, kao i njihovu majku.

- Prošlo je pet godina, a ja to sebi ni danas ne mogu da oprostim. Naši su psi živeli i po 18 godina, s ljubavlju smo ih negovali, ali je bilo i životinja koje smo sami lečili, nije bilo para za veterinara, pa su umrle vrlo teško - tiho priča Sanja.

Ona kaže da danas ima samo psa i mačku. Neke su životinje umrle od starosti, neke od bolesti, neke mačke stradale od nahuškanih komšijskih pasa. Sanja kaže da je danas želudac zaboli kada na ulici okrene glavu od napuštenih životinja.

- Moram tako. Svojom sam pričom samo htela da objasnim dobronamernima kako neko stiže do 10, 20, 30 životinja pod krovom. Ne pravdam nikoga, ima ljudi koji nagomilaju životinje koje su više gladne nego site, koje žive u izmetu, obolevaju i umiru. Samo sam htela da objasnim i vama koji ljubimce kupujete kao robu pa ih bacate, i vama koji ne trepnete kada ugledate psa kome se kroz krzno provide rebra da mi delimično i zbog vas postajemo vest u novinama kada nam oduzmu pse i mačke- završava svoju ispovest Sanja.

(M.R.)