Vršnjačko nasilje može da se pobedi samo sistemski
- Ali ne smemo se plašiti, moramo na tome raditi i decu ohrabrivati da oni sami znaju da reaguju. Nekako kod njih povećavati osećaj empatije prema drugu koji je možda u problemu - kaže Gordana Plemić iz Udruženja "Roditelj"
Problem vršnjačkog nasilja i dalje je jednako prisutan, a na usvajanje "Aleksinog zakona" koji predviđa formiranje institucije dečjeg ombudsmana još se čeka. To potvrđuje slučaj kada su drugari iz razreda devojčici sipali otrov u vodu ili kada je devojčica iz Šapca drugarici pretila smrću na Jutjubu.
Zbog ovih rančeva i ovakve garderobe, deca mogu da dožive maltretiranja i batine u školi!
Preporučujemo
Misteriozni ljudi iz Niša rešavaju sve gradske probleme: Niko ne zna ko su, a svuda uvek stignu (FOTO)
Stari srpski običaji na svadbama poštuju se i danas, a za svaki od njih postoji jak razlog i velika simbolika!
- Ali ne smemo se plašiti, moramo na tome raditi i decu ohrabrivati da oni sami znaju da reaguju. Nekako kod njih povećavati osećaj empatije prema drugu koji je možda u problemu - kaže Gordana Plemić iz Udruženja "Roditelj".
Jedna od stvari koja bi trebala da pomogne su policajci od kojih njih 373 zaposleno u školama i oko 2.000 predavača iz MUP-akoji će đacima govoriti o porodičnom, internet i vršnjačkom nasilju.
- Pre svega da prepoznaju nasilje. Da znaju na koji način da se ponašaju kada su u situaciji da trpe nasilje, kome mogu da se jave, na koji način da reaguju. Pokušaćemo da utičemo na njih da razvijaju međusobne odnose da imaju jedan poseban odnos u takvoj situaciji prema svojim drugovima i da ugradimo u njihovu svest jedan bolji i drugi način razmišljanja - kaže Vladimir Rebić, direktor policije.
Na raspolaganju su i savetnici za nasilje, inspekcije i SOS telefon, ali i školski pedagozi i psiholozi.
Biljana Lajović iz Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja navodi da je to uslovljeno brojem odeljenja, odnosno veličinom škole i finansijskom situacijom u državi zbog čega ih nema dovoljno.
- I ja se nadam i ministarstvo radi na tome da se sagleda značaj tih ljudi, da se zaposle - kaže Biljana Lajović.
Mali broj slučajeva se završi na opomenama i ukorima.
- Ukor je delotvorniji ako dete to shvati kao posledicu za neprimereno ponašanje, a naročito ako roditelj tog učenika shvati da mora nešto da se menja - objašnjava školski psiholog Suzana Deretić za RTS.
Nažalost, mnoge slučajeve rešavaju policija, tužilaštvo i sudovi. Ministarstvo prosvete procenjuje da je oko 200 takvih slučajeva godišnje.
(Telegraf.rs)