DA LI SRBI UOPŠTE VOLE ŽIVOTINJE? U prevozu im smetaju, ne postoji groblje za njih, a kad im dosade, izbace ih na ulicu!

- Velike ljubimce ne prihvatam da vozim uopšte jer ne mogu posle da očistim sedište od dlaka. Malima ništa ne naplaćujem. Kome ne odgovara može da odbije vožnju - kaže Miladinović

Jedan naizgled običan odlazak sa ljubimcem na vakcinaciju ispao je velika neprijatnost za Beograđanku B. J. Ona je, naime, pozvala taksi i ušla u vozilo, ali nakon što se smestila na zadnje sedište sa svojim psićem, nastao je problem.

Spavanje sa psom može da poboljša vaš san, ali samo ako mu zabranite da radi jednu stvar

- Taksista je odmah počeo da viče: "Gde ćeš sa tim psom? Jel piškio pre ovoga? Jel znaš da se to dodatno plaća 100 dinara, a pošto nisi najavila da nosiš i psa, naplatiću ti 200 dinara uz vožnju! - prepričava ova devojka.

Ona je, naravno, platila šta treba, ali nije joj bilo prijatno. Nije to, kaže, jedina ružna situacija koju je doživela od kada ima malog čivavu.

- Koliko puta kad ga pustim u šetnju, roditelji uplašeno viču: "Sklonite tog psa od mog deteta" ili "Zašto ga puštate bez povoca?!" - kaže vlasnica malog crnog psa.

A ŠTA JE U STVARI DOZVOLJENO?

Pozvali smo beogradske taksi stanice i saznali da je vlasnik psa dužan da ih preko telefona obavesti da sa sobom nosi ljubimca. Dispečer upućuje poziv taksisima na terenu i obaveštava ih da treba da se preveze i životinja, a onda vozač shodno svojim afinitetima odlučuje da li će da prihvati vožnju i da li će i koliko da je naplati jer tarifnik ne postoji!

- Ne možemo nikoga od naših vozača da nateramo da prihvati vožnju jer neki od njih su možda alergični, neki možda imaju patološki strah. Na njima je da vide šta će. Ima i onih koji obožavaju životinje i koji će iz zadovoljstva da ih prevezu gde treba bez naknade - kažu u "Radio Beotaksi"-ju.

Šef radio-mreže "Beogradskog taksija" Goran Miladinović kaže da "što je manji pas, veća je šansa da se preveze".

- Velike ljubimce ne prihvatam da vozim uopšte jer ne mogu posle da očistim sedište od dlaka. Malima ništa ne naplaćujem. Kome ne odgovara može da odbije vožnju - kaže Miladinović.

U JKP GSP Beograd često viđamo pse lutalice koji se sklanjaju od zime i niko ih ne dira. Iako je u praksi na vozaču autobusa da li će da životinju pusti u vozilo, Odluka o javnom linijskom prevozu putnika na teritoriji Grada Beograda dozvoljava prevoz kućnih ljubimaca.

U članu 38 stoji da "Putnik u vozilo može uneti psa visine do 40 cm mereno u visini grebena i mačku, u posebnom transporteru prilagođenom vrsti i veličini psa ili mačke, u periodu od 9 do 13 sati i 18 do 24 časa. Dalje stoji da je transporter sanduk, kutija, kavez ili bilo koja druga čvrsta konstrukcija za transport životinja u vozilu primerena vrsti životinja. Transporter mora biti takav da obezbeđuje ventilaciju za životinje, dovoljno slobodne podne površine i visinu koja odgovara njihovoj veličini tako da mogu da stoje ili legnu, osim ako tehnički protokol ili posebni uslovi za dobrobit životinja zahtevaju drugačije.

Transporter mora biti opremljen da obezbeđuje sigurnost životinja, tako što je zatvoren na odgovarajući način (katancem, bravom ili rajsferšlusom) kojim se onemogućava provlačenje šape, njuške ili bežanje životinja, kao i ispadanje i curenje hrane, izmeta i drugih otpadaka. "Putnik je dužan da vodi brigu o svom prtljagu. Prtljag i transporter potrebno je smestiti na način da zauzima što manje prostora u vozilu, da ne ometa niti da na bilo koji način ugrožava ostale putnike i saobraćajno osoblje".

Da propise tumači kako ko stigne, još jednom potvrđuje i saobraćajno preduzeće "Lasta" u kome se pozivaju na zabranu prevoza životinja prema "Zakonu o prevozu putnika u drumskom saobraćaju", kao i na "Opšte uslove prevoza u međumesnom drumskom saobraćaju".

-  Takođe, prema našem "Pravilniku o posadi vozila" u članu 54 stoji:  "Izuzetno za psa vodiča slepog lica, dozvoljeno je da umesto korpe na njušci ima "head collar" tj. "kontroler glave", odnosno traku koja je prebačena preko njuške i koja ograničava otvaranje vilice. Posada vozila je u obavezi da pri ulasku slepe osobe sa psom vodičem traži na uvid identifikacionu karticu koja potvrđuje status psa, kao radnog psa vodiča za slepe" - naglašava Miodrag Skendžić iz saobraćajnog preduzeća "Lasta".

BILI SMO NA GROBLJU KUĆNIH LJUBIMACA U BEOGRADU: Evo šta smo tamo zatekli! (FOTO) (VIDEO)

Trenutno se na više mesta u gradu sahranjuju životinje koje uginu, a neke od njih se nalaze na Adi, Dunavskom i Savskom keju, Miljakovačkoj šumi. Zvanično groblje za kućne ljubimce još ne postoji, ali je u najavi. Naime, u budžetu, za 2018. godinu biće, prema rečima, gradonačelnika Beograda Siniše Malog, obezbeđena sredstva za izgradnju groblja za kućne ljubimce.

A do tada, nek se snalazi kako ko ume.

Pravih informacija o broju ljubimaca u Srbiji ne postoji, jer ih ne vakcinišu svi, ali u bazi Uprave za veterinu u poslednje dve godine obeleženo je 162.732 psa i 6.970 mačaka.

Ako uzmemo samo zvanične podatke, dolazimo do toga da tek svaki 40 stanovnik ima psa ili mačku. Ovde ne postoji statsistika za zečeve, papagaje, hrčke i druge vrste...

A koliko su daleko spremni da idu oni koji ne vole životinje najbolje opisuje Vesna Prokopljević, predsednica Prihvatilišta "Draževac" koja brine o preko 200 osakaćenih životinja.

- Vrlo mali broj naših ljudi voli životinje. Mnogi se žale da ne vole životinjsku dlaku. Pa i mi imamo dlake. Ne možete da verujete šta su zli ljudi u stanju da urade životinjama. Mnoge nemaju oči, udove, uši... - sa ogorčenjem konstatuje Prokopljević.

Nije retkost ni da familija od mladih bračnih parova, koji očekuju bebu, traži da izbace ljubimca iz stana ili kuće kako ne bi naudili novorođenčetu zbog dlake. Izgleda da Srbi zaboravljaju kako su preci živeli sa životinjama, a tek kako je danas briga o ljubimcu u ravni sa brigom o čoveku.

Podsetimo se mirisa u gradskom prevozu, u kojem se prevoze ljudi, a ne životinje.

(Slađana Vasić - s.vasic@telegraf.rs)