ISTRAŽIVAČI NA PRVI OGLED: Osam veličanstvenih istraživača za 8. Noć istraživača u Srbiji (FOTO)

Osma po redu Noć istraživača održaće se 29. septembra u 11 gradova Srbije

Poslednjeg petka u mesecu od 17 do 22, centralne ulice i trgovi biće ispunjeni besplatnim naučnim programom za sve uzraste a sve s jednim ciljem – da nauku i istraživače približe ljudima i pokažu kako hrabri naučnici menjaju svet na bolje.

Noć istraživača pripremaju upravo - istraživači. Simbolično za 8. Noć istraživača u Srbiji, predstavljamo osam veličanstvenih istraživača!

- Noć istraživača vidim kao veoma posebnu biblioteku. U njoj su knjige žive, vesele i bučne, iskreno posvećene najrazličitijim temama. To su istraživači spremni da jasno i glasno podele svoja saznanja sa posetiocima. Ali i da ih čuju, inspirišu se i svoje nove strane ispišu tražeći odgovore na njihova pitanja - objašnjava dr Aleksandra Mirić, arhitekta konzervator iz Niša.

Aleksandra je valorizaciju graditeljskog nasleđa izučavala na Univerzitetu u Provansi. Doktorat iz arheologije je stekla na Univerzitetu u Lionu, a doktorat iz arhitekture na Univerzitetu u Nišu. Kao istraživač- saradnik Instituta za istraživanje antičke arhitekture iz Francuske, ona živi, radi i istražuje između Srbije i Francuske. U Noći istraživača svi posetioci je mogu pronaći na Tvrđavi u Nišu, uz sadržaje o svakodnevnom životu ljudi koju su tu živeli u prošlim vremenima. Za najveća naučna otkrića smatra vakcine, u slobodno vreme voli da čita Salmana Ruždija i dodaje: Mnogo me rastužuje stereotip da su istraživači asocijalni i dosadni štreberi, da samo oni razmeju ono o čemu govore. Nije tako, verujte mi. Ili posetite Noć istraživača i uverite se sami!

- Noć istraživača je sjajan projekat koji na veoma direktan i zabavan način ljudima dočarava ono čime se mi bavimo. Meni se ovaj događaj prvenstveno sviđa zbog raznovrsnog i zanimljivog sadržaja prilagođenog za sve uzraste. Takođe treba spomenuti da se ne plaća ulaz, tako da je dostupan svim građanima - misli MSc Vukan Lavadinović, asistent na Šumarskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, koji se edukovao na Univerzitetu Freiburg u Nemačkoj.

Prema njegovom mišljenju, najveće naučno otkriće je internet - zbog dostupnosti znanja i informacija i u šali dodaje: Mada ja se još uvek nadam naučnom otkriću koje će dokazati da je mlečna čokolada u stvari veoma zdrava. Naučna disciplina kojom se bavim je gazdovanje divljači, pod okriljem šumarstva. Najsretniji bih bio kada bi moj rad pomogao povećanju brojnosti ugroženih životinja i očuvanju njihovih staništa. Nije neki komplikovan cilj, samo kada bi svi zajedno radili na tome, objašnjava Lavadinović.

Aleksu Ćorovića, iz Udruženja robotičara M41+ svi posetioci će moći da upoznaju u Beogradu, na Savskom šetalištu kod Kalemegdana, kao i deo njegove ekipe koja je osvojila drugo mesto na evropskom Eurobot Open takmičenju, zajedno sa robotima vicešampionima će biti tamo.

- Nama kao mladim robotičarima, veoma je važno učestvovanje na Noći istraživača, jer tu možemo da predstavimo svoju ideju, kao i uspehe koje smo postigli na takmičenjima prethodnih godina, kako evropskim, tako i državnim, ali još bitnije od toga nam je da ostale upoznamo sa svetom robotike, jer je to oblast koja je u ekspanziji i očekuje se sve veći i veći udeo nje u našim svakodnevnim životima - objašnjava Aleksa, koji za najveće naučno otkriće smatra "otkriće tranzistora i smeštanje miliona njih u jedno integrisano kolo, čime se "moć" računara znatno povećava".

Rođena u Skoplju, dr Ana Savić je najlepši deo života provela u Nacionalnom parku Šar-planina. Doktorirala je u Beogradu 2012. na temi "Ekološka analiza zajednice makrozoobentosa reke Nišave" a trenutno radi kao docent za užu naučnu oblast ekologija i zaštita životne sredine na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Nišu.

- Izazov je prilagoditi priču o nečemu čime se baviš i predstaviti tu priču raznolikom auditorijumu. Lepo je da o temi na kojoj radiš porazmisliš kao sedmogodišnjak ili sedamdesetogodišnjak. Izazov je biti zanimljiv  u vreme kada se toliko toga nudi što je (doduše samo na prvi pogled) interesantnije od nauke. Treba doći da biste videli da li uspevamo da budemo zanimljivi - poručuje Savić. Anu Savić svi posetioci će moći da pronađu na Niškoj tvrđavi:

- Kada uđete malo levo... Pošto sam hidrobiolog, pričaću o čudesnim transformacijama organizama koji su sposobni da deo života žive u vodi, a drugi deo na kopnu. Spremam se tako što smišljam kako ću izdržati da nosim celo veče akvarijum na glavi - duhovito završava Ana.

Dr Nenad Krstić rođen je 1984. godine u Vranju, a diplomirao je i doktorirao na Prirodno-matematičkom fakultetu, Univerziteta u Nišu. Osim što voli krimi romane i serije, na istraživačku karijeru se odlučio zato što voli izazove, i kako sam kaže:To je jedan interesantan, dinamičan, ponekad naporan, ali jednostavno lep poziv i posao, gde kreativnost, timski duh i znanje može doći do punog izražaja. Za ključna naučna otkrića smatra otkriće električne struje, interneta, periodnog sistema elemenata, antibiotika i lasera. Bavi se naučnim istraživanjima u oblasti neorganske hemije, bioneorganske hemije, hemije teških metala, primenjene hemije, a takođe kroz razne projekte učestvuje u promociji i popularizaciji nauke. Za kraj dodaje: Svako ko bude posetio Noć istraživača neće se pokajati, već će sa nestrpljenjem čekati neki sledeći sličan događaj.

Dr Milan Đorđević je docent za užu naučnu oblast kartografije na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu. On misli da se važnost Noći istraživača ogleda u približavanju nauke i onima van naučnih krugova pa će stoga 29. septembra u Nišu govoriti o prikazu kretanja na geografskim kartama. Kao razlog zašto se odlučio na istraživački posao on navodi: "Dozvoljava ti da misliš slobodno i daje slobodu da kažeš ono što misliš". Omiljena serija mu je Dedvud a knjiga "Čarobnjak" Džona Faulsa.

Dr Milica Velimirović za najveću zabludu o istraživačima smatra onu, kako sama kaže “da su to neki ljudi izopšteni od društva koji u svojim garažama/laboratorijama smišljaju blesave izume i svako malo nešto eksplodira”. Ona će buduće istraživače 29. septembra dočekati u Požarevcu gde će demonstrirati puteve nervnog stimulusa sa periferije do mozga kao i odgovor mozga na stimulus. Milica je završila medicinu i odmah se zaposlila na katedri za biohemiju Medicinskog fakulteta. Na doktorskim je studijama iz neuronauka i na specijalizaciji iz laboratorijske medicine.

- Čim uhvatim par sati ili dana, na put pa u neku prirodu na planinarenje, pentranje ili gledanje u more. Čist vazduh, voda sa izvora, jutarnja joga i spavanje pod vedrim nebom me vraćaju sebi i opet bude ideje - priznaje dr Velimirović koja u slobodno vreme sluša Jinx i Detour.

Marina Pejović je kustos u Odeljenju za rad sa publikom i odnose s javnošću Narodnog muzeja u Beogradu. U Noći istraživača, sa nekoliko kolega iz Narodnog muzeja, biće u Big Fashion tržnom centru "Dok je jedan tim ostao u jednoj od matičnih kuća, Muzeju Vuka i Dositeja, mi ćemo u tržnom centru malo da putujemo kroz vreme, sve do srednjeg veka, i vidimo kako i zašto su se ljudi selili, kako su ratovi uticali na promenu boravka ljudi I koja je bila uloga utvrđenih zdanja".

- U Noći istraživača, tokom jedne noć pruža se mogućnost da se otkrije šta sve rade istraživači, čime se oni bave, kako to oni rade I da se na neki način demistifikuje nauka i istraživanja - objašnjava Pejović.

Evropska Noć istraživača, održaće se u više od 260 gradova a ova manifestacije ima za cilj da pre svega mladima, približi posao istraživača i ukaže na sve načine na koje hrabri naučnici menjaju svet nabolje. U prošlogodišnjoj Noći istraživača učestvovao je 1,1 milion građana zajedno sa 18.000 istraživača u 280 gradova Evrope i sveta. Koordinator ReFocuS projekata Noći istraživača u Srbiji je Institut za biološka istraživanja "Siniša Stanković" sa partnerima: Prirodno matematičkim fakultetom iz Niša, Centrom za promociju nauke i Zavodom za zaštitu spomenika kulture iz Kragujevca. Noć istraživača finansirana je iz programa "HORIZON 2020" koji predstavlja najveći program Evropske unije za istraživanje i inovacione delatnosti, a u okviru potprograma Marija Sklodovska Kiri.

Svi sadržaji su besplatni. Prijatelji i sponzori Noći istraživača su DOGA digitalna i ofset grafika, Alma Quatro, Info media group i Big Fashion tržni centar.

(Telegraf.rs/ PR)