Dragan (40) živi sjajno od šećerne vune i mekika: On zna "caku" zbog koje ceo Bor dolazi samo kod njega (FOTO) (VIDEO)

Ni u jednom gradu se ne mogu naći na ulici upravo ispržene mekike, izuzev u Boru

Dragan Jonović (40) iz Bora već 17 godina na ulici prodaje šećernu vunu, palačinke, pomfrit i mekike. Njegova je sezona leto, kada je borska Ulica Moše Pijade uveče pešačka zona. Ono što stanovnici većeg dela Srbije mogu da vide i jedu samo na vašarima, u Boru je leti svakodnevica.

Na plaži leti možete da zaradite minimum 9.000 evra: Kako prodavci od kukuruza i palačinki skupe para za celu godinu?!

Preporučujemo

- Tako je ovde godinama, svakog leta. Nas par ima tezge na kojima leti spremamo sve što prodajemo. Tu pržimo pomfrit, pravimo palačinke, čak i razmesujemo testo za mekice. Shvatate, kod nas se zovu mekice, prženo testo za hleb - objašnjava Dragan.

Mekike koštaju 40 dinara i to je najprodavaniji proizvod. Mirišu stotinak metara niz ulicu, teško im je odoleti. Dragan ih posipa šećerom ili preliva kremom.

Šećerna vuna takođe se prodaje, deca se njome malo igraju, malo je jedu. Pravi se tako što se u posebnoj mašini u rotirajuću glavu doda šećer koji se zagreva i topi na 150 stepeni.

Istopljeni šećer se pod dejstvom centrifugalne sile izbacuje kroz niz rupica na rotirajućoj glavi i tako se stvaraju tanke i mekane niti, nalik na vunu. Te niti se odmah namotavaju na drveni štapić, jer se vrlo brzo ohlade i očvrsnu.

Pri izradi šećerne vune se često koristi šećer obojen prirodnim bojama. Kada je dobre volje, Dragan decu zabavlja praveći im oblake od šećerne vune, a niti razvlači i nekoliko metara od mašine.

- I tako godinama. Radnim danima ima zarade, vikendi su ovde loši jer svi odu na Borsko jezero. Mnogi imaju vikendice tamo, pa se ne vraćaju do ponedeljka. Osamdesetih su u RTB-u, u rudniku, plate bile dobre, radnici podobijali stanove, pa su mnogi sebi mogli da priušte vikendice. Sada nije tako. Pre par godina radio sam u inostranstvu, pa se vratio zbog sina. On je sada završio srednju školu, pa planiramo porodično da odemo iz Bora i Srbije, u Francusku. Nije ovo lak posao, a bolji u Boru ne mogu da nađem - kaže Dragan.

Deca traže šećernu vunu i dok im Dragan poslasticu pravi "od oblaka", koji je formirao ona se zvonko smeju. Njihovi roditelji sebi kupuju mekice. U Boru leti, kada je glavna ulica pešačka zona, svako veče nalik na vašar. Ulice su pune šetača koji izmile iz pregrejanih stanova, ispred Doma kulture stalno ima događaja, a miris mekica je kao mali borski brend.

Ni u jednom gradu se ne mogu naći na ulici, upravo ispržene.

A ovako se prave oblaci od šećerne vune:

(Marija Raca)