Dušan (25) iz Kruševca za dlaku je izbegao teroristički napad u Finskoj: Imao je nešto stvari u rancu, malo novca i svoj bicikl

Ovo putovanje najveći je njegov izazov do sada

Posle pređenih gotovo 4.000 kilometara, kroz stotine gradova i sela u devet zemalja i 40 dana putovanja, Kruševljanin Dušan Ranđelović (25) stigao je u Finsku. I to skoro sve vreme vozeći bicikl, pišu "Večernje novosti".

Ivan planira da pređe biciklom 500 km od Hrvatske do Srbije, po ovoj neverovatnoj vrućini, samo da bi video svoju ljubav (FOTO)

Preporučujemo

Na tom putu, ovaj student engleskog jezika i književnosti kampovao je po šumama, plažama i ledinama, "borio" se sa divljim svinjama, komarcima, zmijama. Sve to ga je već zadesilo, a stigao je tek do polovine svoje avanture. Do rodne Tekije, kod Kruševca, deli ga još sedam zemalja i mnogo predela, doživljaja i ljudi koje će upoznati.

U ovu nesvakidašnju avanturu Dušan se upustio 6. jula, krenuvši sam iz Beograda, na dvotočkašu, opremljen šatorom i vrećom za spavanje. Iza njega ostale su Mađarska, Slovačka, Poljska, Belorusija, Litvanija, Letonija, Estonija, Rusija i Finska.

U Švedsku je stigao brodom, a odatle, iz Stokholma, put nastavio biciklom preko Danske, Nemačke, Češke, Austrije, Slovačke, Mađarske, Rumunije i Bugarske, a u Srbiju bi trebalo da stigne krajem septembra.

Ovo putovanje do Finske i nazad, najveći je Dušanov izazov do sada.

- Ljudi su uglavnom radoznali, mašu, dobacuju, hoće da se slikaju. U Poljskoj sam sreo stariji bračni par Helenu i Stanislava Kovalski, koji su mi, nakon što sam ih zamolio za čašu vode, spremili ručak, ponudili tuš, hranu, čak i nešto novca - istakao je Dušan.

Veći deo putovanja je prošao glatko, ali bilo je nekoliko nezgodnih situacija.

- U toku noći u Slovačkoj, na moj šator su nasrnule divlje svinje. Srećom, samo su iscepale šator i otišle. A nedavni teroristički napad u Turku izbegao sam za dan - priča ovaj avanturista.

U Rusiji su ga, kaže, nudili pivom i votkom skoro svaki put kada bi stao da se odmori.

- Bilo je i pehova sa opremom za kampovanje. Pamtiću i nekoliko susreta sa zmijama, a kampovao sam svuda od šuma, plaža, pa i pored auto-puta - dodao je on.

Jedan od najtežih momenata bio je u Poljskoj kada je 36 sati, gladan i promrzao, u mokrom šatoru čekao da stane kiša.

- Ovo putovanje naučilo me je da uživam u trenutku, da se oslanjam na sebe i odmah rešavam probleme. Već razmišljam o ostvarenju velikog sna, da stignem do Japana - zaključio je on.

SVET JE MALI I PUN SRBA

- Uverio sam se i na ovom putovanju da je svet mali, a da Srba ima svuda - priča Dušan.

- U Talinu, estonskoj prestonici, naleteo sam na kamiondžiju iz Srbije, baš Kruševljanina. Ispostavilo se da imamo mnogo zajedničkih poznanika. U Rigi sam sreo naše reprezentativce u basketu "tri na tri". Gostovali su na jednom turniru. Na Balkan, na naše krajeve, podsetio me heklani milje koji sam pronašao nasred puta u Finskoj. Poneo sam ga sa sobom, nisam mogao da odolim - istakao je on.

HILJADU DINARA DNEVNO

- Teret koji nosim ima od 25 do 30 kilograma, zavisno od količine hrane i vode u rancu - kaže naš sagovornik.

- Dnevno potrošim do 1.000 dinara za hranu, povremeno smeštaj i druge potrebe. Manje me košta nego da sam kod kuće. Spremam hranu na plinskoj boci, a ne jedem ni proizvode životinjskog porekla. Uglavnom jedem pastu ili pirinač sa povrćem, i za doručak ovsenu kašu - dodao je on.

(Telegraf.rs/Večernje novosti)